Извор: Глас Српске

Највећи број обичаја на Бадњи дан обавља се током вечери.

У току дана домаћица је сито стави различите врсте житарица, сувог воћа и јабука и све се то поставља у врху стола на којем се вечера. У неким крајевима се сито ставља испод стола, а у неким поред огњишта. Тим житом се посипају бадњак, слама и полажајник.
 
Предвече домаћин уноси бадњак у кућу , куцајући на врата, а остали укућани га питају „Ко је?“. Он им одговара да бадњак долази у кућу и поздравља укућане са „Срећно вам Бадње вече“, на шта му они одговарају „Бог ти добро дао и среће имао“ или Добро вече Бадњаче“ док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Док носи бадњак, у неким крајевима домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а остали укућани иду за њим и опонашају звук пилића. Он обилази сваки угао дома бацајући у сваки по један орах. Преостали ораси и љешњаци се стављају у сламу испод стола и најчешће се једу са медом, док орахе из углова нико не узима.
 
Након уношења бадњака, домаћин уноси и сламу коју растреса свуда по кући, а највише на мјесто гјде ће бити постављена вечера. И док носи сламу, домаћин квоца, а остали пијучу. Преко ње се понегде ставља столњак, јер се вечера на поду, а столице су изнијете из куће и сједи се на слами.
 
Главни посао дјеце и уједно највећа забава за све укућане јесте пијукање и тражење сакривених поклона и слаткиша у слами. Деца имитирају пилиће и иду иза маме „коке“ и старијих укућана.  Ово је симболична представа родитељске љубави, односно љубави Христа према људском роду.
 
Трећег дана Божића, ова слама се односи у обор, шталу или амбар, а њоме су се обавијале и воћке како би боље родиле.
 
Бадњак се цјелива, маже медом и ставља на огњиште. У неким крајевима када се стави на огњиште кити се зеленим гранама, љуби, полива вином и житом. Понегдје се засечени крај бадњака маже медом који чобани лижу говорећи: „Како ми за бадњаком тако овца за јагањцима, крава за телцима…“
 
Обичај налагања бадњака на ватру је веома стар. Деца гранчицама распаљују ватру изазивајући варнице изговарајући „Колико искрица толико парица, пилића, кошница“.
 
За Бадње вече је такође карактеристично да се мијеси чесница, односно бадњачки колач, без квасца са орасима, премазан медом. Чесница се не сијече већ ломи рукама.
 
Бадња вечера је посна, али је трпеза веома богата. Она треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била богата и плодна. Неким јелима се придавао и магијски значај, па су та јела била обавезна. То су мед, лук (има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, љешњаци, јабуке, суве шљиве).
 
Вечера би требало да протекне у миру и тишини.
 
Током Бадње ноћи се пече божићна печеница, намијењена сутрашњем дану, Божићу.
 
Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди.
 
Смисао слављена Бадње вечери
 
Обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију Христа и његову мајку.
 
Посипање житом на Бадњи дан и Божић на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.
 
Слама у дому се тумачи као сјећање на то да се Исус Христ родио на слами, и тиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини.
 
Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране свијета.
 
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву и отпјевау тропар Рождество твоје… , помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу.
 
Погача која се ломи симболише ријечи Исусове: „Ја сам хљеб живи, а вино крв његову“. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе, а мед сладости вјечног живота бод окриљем Бога. Свијећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља свјетлост Божију и симболише Исусове ријечи:“Ја сам свјетлост свијету“.
 
Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.