Пут Солунца Пере Ђукановића
Мобилисан 1913. године у гарду. Из Сребренице пребачен у Сарајево, а из Сарајева у Беч у први батаљон пука аустријске инжињерије. Одатле у јесен на маневре у Чешку. Априла 1914. је прекомандован у босанску регименту, Први пук.
Послат у Босну да се на Дрини код Мионице бори против Србије. Већ је септембар 1914. када је био откривен да сарађује са српском војском и послат је у затвор. Из Сарајева до Пеште и до Лемберга гдје је био штаб Прве босанске пуковије. Дана 14.10.1914. је био осуђен на смртну казну због издаје. Ту код Војнилова на Дњестру бјежи из затвора Русима. Долази у Кијев и ступа у руску инжињерију. Пред Лођом у Пољској бива рањен у кук и завршава у болници у Кијеву.
Из Кијева послије лијечења одлази у Одесу гдје ступа у српски добровољачки одред који је у љето 1916. постао дивизија. Даље наставља пут на фронту. На Добруџи је рањен на пет мјеста. Лијечен на Ростову и у Москви, затим на Уралу. Кад је пао руски цар, Перо је био у болници на Уралу. Било је то 1917. године. Из Урала на Финској граници, преко Сјеверног и Атланског океана путује 22 дана лађом.
Допловио је до Ливерпула у Енглеској. Одатле до Лондона ишао возом. У Лондону се лијечио 21 дан. После опоравка у Лондону наставља свој пут ка Француској. Стиже у Париз. Из Париза градовима Француске долази до Ламанша. Даље путује до Италије, Ђенова, Пиза, Рим, Напуљ све морем до Пиреја и Солуна.
У Солуну ступа у Други српски добровољачки пук. И даље са српском војском кроз Македонију па преко Вардара и Косова поља до Скадра. Продужава даље до Улциња и Бара гдје га дочека слобода. Из Бара се врати у своју Кравицу одакле је отишао 1913. године.
Одликован је са два руска, једним француским и румунским и добио сва српска одликовања. За све ове заслуге комунистички режим га је послао у затвор, иако је био вјећник АВНОЈ-а, а синови Павло и Ђокан послани су на Голи Оток 1949. године.
Истина се не може сакрити. О лику и дјелу Солунца Пере Ђукановића пише Радомир Павловић у својој новој књизи, која је изашла из штампе ових дана.
Послат у Босну да се на Дрини код Мионице бори против Србије. Већ је септембар 1914. када је био откривен да сарађује са српском војском и послат је у затвор. Из Сарајева до Пеште и до Лемберга гдје је био штаб Прве босанске пуковије. Дана 14.10.1914. је био осуђен на смртну казну због издаје. Ту код Војнилова на Дњестру бјежи из затвора Русима. Долази у Кијев и ступа у руску инжињерију. Пред Лођом у Пољској бива рањен у кук и завршава у болници у Кијеву.
Из Кијева послије лијечења одлази у Одесу гдје ступа у српски добровољачки одред који је у љето 1916. постао дивизија. Даље наставља пут на фронту. На Добруџи је рањен на пет мјеста. Лијечен на Ростову и у Москви, затим на Уралу. Кад је пао руски цар, Перо је био у болници на Уралу. Било је то 1917. године. Из Урала на Финској граници, преко Сјеверног и Атланског океана путује 22 дана лађом.
Допловио је до Ливерпула у Енглеској. Одатле до Лондона ишао возом. У Лондону се лијечио 21 дан. После опоравка у Лондону наставља свој пут ка Француској. Стиже у Париз. Из Париза градовима Француске долази до Ламанша. Даље путује до Италије, Ђенова, Пиза, Рим, Напуљ све морем до Пиреја и Солуна.
У Солуну ступа у Други српски добровољачки пук. И даље са српском војском кроз Македонију па преко Вардара и Косова поља до Скадра. Продужава даље до Улциња и Бара гдје га дочека слобода. Из Бара се врати у своју Кравицу одакле је отишао 1913. године.
Одликован је са два руска, једним француским и румунским и добио сва српска одликовања. За све ове заслуге комунистички режим га је послао у затвор, иако је био вјећник АВНОЈ-а, а синови Павло и Ђокан послани су на Голи Оток 1949. године.
Истина се не може сакрити. О лику и дјелу Солунца Пере Ђукановића пише Радомир Павловић у својој новој књизи, која је изашла из штампе ових дана.
