У Спомен-збирци ”Бељански” у току је изложба „Ликови и личности: педесет година Меморијала умјетника”, а недавно је промовисана и монографска публикација о меморијалу.

Спомен-збирка Павла Бељанског одавно његује пажљив приступ својој колекцији и документарној грађи – односно богатству које чува. Прије шездесет година ова вриједна збирка, коју нам је завјештао овај дипломата и поштовалац умјетности и умјетника, отворена је за јавност, а прије пет деценија (1971) у новосадском здању у којем се она чува и излаже одржана је прва поставка у склопу програма „Меморијал умјетника”. Управо овим поводима у Спомен-збирци до 1. августа траје изложба „Ликови и личности: педесет година Меморијала умјетника”, ауторке Марте Ђармати, а недавно је промовисана и монографска публикација о меморијалу, под називом „Ликови и личности: педесет година Меморијала умјетника Спомен-збирке Павла Бељанског”.



Битно је рећи да су збирка и меморијал нераскидиво повезани, јер меморијал је замишљен као поставка портрета, аутопортрета и документарног материјала, посвећена ствараоцима умјетничких дјела из колекције Бељанског (185 дјела и 37 аутора). А ту су великани као што су Сава Шумановић, Милан Коњовић, Јован Бијелић, Петар Лубарда, Марко Челебоновић, Коста Хакман, Љуба Ивановић, Ристо Стијовић, Видосава Ковачевић, Љубица Цуца Сокић, Надежда Петровић, Зора Петровић... Истина је да су се концепти и поставке овог простора мијењали више пута током пет деценија његовог постојања, али се основна идеја истицања сјећања на личности умјетника одржала до данас.

Актуелна изложба приказује портрете или аутопортрете 35 уметника чија су дјела заступљена у колекцији, као и друга умјетничка дјела и предмете, са идејом да се посјетиоцима приближе њихови ликови, стваралаштво и свакодневни живот. Дио је посвећен и самој сали која носи назив „Меморијал умјетник” и ранијим поставкама у овом простору.

Да прво досад објављено богато илустровано монографско издање о меморијалу буде потрудиле су се историчарке умјетности Марта Ђармати и Јасмина Јакшић Субић (Спомен-збирка Павла Бељанског), као и др Ана Ереш (Филозофски факултет, Београд), својим ауторским текстовима. У њима су разматране набавке предмета за меморијал, промјене у начинима његовог представљања током педесет година постојања, као и портрети и аутопортрети из Збирке ликовне умјетности, као главни носиоци поставки Меморијала умјетника.

Како истиче Јелена Бањац (Музеј града Новог Сада), рецензент монографије, запажања три ауторке заснована су на темељном познавању музејских фондова спомен-збирке, објављених извора и литературе, као и на исцрпним истраживањима непубликоване грађе која се чува у архиви ове установе. Како додаје, публикација која је пред нама пружа стручној јавности и заинтересованим читаоцима нову прилику за сагледавање значаја колекције Бељанског у српској култури и њене улоге у проучавању стваралаштва великих имена српске умјетности прве половине 20. вијека.

„Марта Ђармати у тексту ’Откупи и поклони: шездесет година сакупљања музејских предмета за Меморијал умјетника’, објашњава концепт и стратегију аквизиција музеалија за Меморијал умјетника, преглед дешавања и историјски ток догађаја који комплетирају слику о његовом формирању и развоју. Међу портретима и аутопортретима у Меморијалу умјетника налазе се изванредна остварења српског ликовног стваралаштва прве половине 20. вијека чију анализу даје др Ана Ереш у тексту ’Трансформације модерног субјекта: оглед о сликарским аутопортретима и портретима умјетника из Меморијала умјетника’. У сагласју са контекстом и мултидисциплинарним приступом у музеологији, ликови умјетника на портретима и аутопортретима су престали да буду основни носиоци идеје поставке меморијала.

Акценат је помјерен са репрезентативних ликовних дјела на приватне документе и преписку умјетника који постају носиоци идејног концепта изложби. У тексту ’Мјесто сусрета репрезентативног и приватног’ настанак и развој концепције поставке Меморијала умјетника Спомен-збирке анализира Јасмина Јакшић Субић”, пише Јелена Бањац.

Политика