Прим. др Станојло Опалић, специјалиста опште хирургије у пензији, преминуо је 28. јула 2020. године у 91. години живота. Рођен је у Јабуковцу, котар Петриња, 10. септембра 1929, године. Живио је са родитељима и двије старије сестре у Краљевчанима до септембра 1938. године, гдје је завршио прва два разреда основне школе, а потом се селе у у Београд, гдје је живио до марта 1960. године.

Школовање је наставио у Београду, а у јануару 1945. године, добовољно се јавља да буде васпитач и пратилац ратне сирочади из Југославије у Бугарској, а потом, након обављеног курса за васпитача, борави и ради у Добрицу у Бугарској од фебруара 1945. до септембра 1946. године, гдје брине о 100 дјечака и дјевојчица ратних сирочади. Као гимназијалац, током љетних мјесеци, учествовао је у радним акцијама, Посавски канал 1946. и Пруга Шамац-Сарајево 1947. године. У јуну 1948. године уписује Медицински факултет у Београду и завршава га у јануару 1960. године. У периоду од од јануара до 1946. године до 1955. године, био је активни члан фолклорног ансамбла ОКУД „Лола Рибар“.
 
Општи љекарски стаж почео је на Институту за Хигијену фебруара 1960. године, а потом долази у Бијељину, гдје у Општој болници обавља општи љекарски стаж од марта 1960. године , а од марта 1961. године, ради као секундарни љекар на Одјељењу хрургије. Од марта 1963. године до марта 1967. године, обавља специјализацију из опште хирургије, на Одјељењу хирургије у бијељинској болници и универзитетским болницама у Београду, а по програму београдског Медицинског факултета, гдје полаже и специјалистички испит и стиче звање општег хирурга.
После завршене специјализације, враћа се у Бијељину и ради као општи хирург на Одјељењу опште хирургије. Начелник Одјељења хирургије постаје 1968. године, а дужност обавља све до пензије, у септембру 1994. године. Године 1969. именован је за директора болнице, али ту функцију је напустио због одговорности и посла који је обављао као начелник Хирургије.

Звање Примаријус опште хирургије, стекао је 25. новембра 1978. године. Примаријус др Опалић је радни вијек посветио лијечењу људи и подизању здравствене културе становништва, побољшању услова лијечења пацијената и услова рада љекара.

Био је посвећен свом позиву и предано је радио свој посао. Увијек је био спреман да тражи и пронађе рјешење, зрачио је оптимизмом и ведрином, бодрио је све који би му се обратили. Његов легат који је оставио, управо је његова безгранична хуманост и брига за људе. Био је посвећен својој породици, коју је волио више од себе.

Примаријус др Станојло Опалић остаје у памћењу као човјек вриједан поштовања, а његов радни вијек са пуно остварених резултата. Запослени у бијељинској болници памтиће га као човјека и доктора чији траг у здравству Семберије и Бијељине остаје неизбрисив.