Моја дјеца су мој највећи успјех

1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Својим највећим успјехом сматрам своју дјецу. Али, не из разлога, јер сам се остварила као мајка, него јер сам одгојила моју дјецу да данас буду добри људи. Иако је тема породице и одгоја, нажалост, маргинализована у данашњем друштву, јер мислим да смо се окренули погрешним вриједностима и да данас дјецу одгајају према погрешном систему вриједности, тако да сматрам то изузетним успјехом.

2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао.
Као млађа, мислила сам да ћу се професионално бавити кувањем. Али, живот ме је одвео далеко од тога, јер нисам могла да конзумирам већину зачина, као ни да поднесем мирисе, а без тога сувишно је разговарати о кувању. Тако да ми је остало само да помно пратим Најџелу Лосон (24 сата кухиња).

3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
На препоруку, у посљедње вријеме, погледала сам филм ,,Green Book’’. Филм носи наслов по ствaрној ,,Зеленој Књизи’’, водичу за црне путнике, црног аутора Viktora H. Greena, написаној као препорука гдје се може одсјести и како путовати, те како избјећи конфликте с бијелим становништвом. Радња се одвија у Америци 60-тих година. Филм је оставио утусак на мене због изузетне глуме главних протагониста, а тема филма је разлика између бјелачке и црначке популације, са посебним освртом на југ Америке. Као поуку бих истакла да без обзира на вриједност особе и даље ће политика диктирати однос масе.

4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Посебно интересовање у посљедње вријеме исказујем према лектирама и математици за узраст од девет година. С обзиром да сам у годинама, које више не подржавају веће физичке активности, по некој неписаној пракси имам обавезу да учим са млађим. Тако да је моје интересеовање сасвим природно.

5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Оно што би требало унаприједити у Бијељини је можда подићи свијест да можемо много боље и много више. Да имамо право. Да схватимо да ми чинимо дио цјелине на коју се константно жалимо. Има доста програма и садржаја за разлику од претходних година које можемо да користимо, али ми и даље то не видимо. Промјене не долазе преко ноћи и ми учествујемо у њима. Конкретан одговор би био инфаструктура, коју непрекидно треба развијати.

6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Упркос општем мишљењу да се Бијељина не развија, морам истаћи да се Бијељина као град у посљедњих 15-так година јако развио. Посебно то виде људи који долазе из других градова. У будућности Бијељину видим још развијенију. Не можемо очекивати од Бијељине да буде Сингапур, јер нема те могућности, али у складу са чињеничним стањем, можемо, ипак, очекивати, напредак.