Туристичка организација Бијелјина - Етно село "Станишићи"
На излазу из Бијељине на трећем километру према Павловића мосту налази се Етно село "Станишићи". Етно село "Станишићи", изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи, и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији, али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице.
Етно село “Станишићи” основано је 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића. Више година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека.
Резултат је аутентично планинско село усред Семберске равнице. У селу се данас издвајају двије цјелине, Једна приказује световни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два језера, као и простор осмишљен за презентацију старих народних вјештина, двије аутентичне воденице, манастир Светог оца Николе у коме се чува дио моштију овога свеца. Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста обиљежених православљем. Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева.
У срцу ове цјелине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице, задужбине Немањића и у њему су положене честице моштију Цара Уроша и Светог оца Николаја. Такође се налази кивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира се налази манастирска кућа (конак) која представља изузетан примјерак средњевјековне градње. У близини монашке куће, на језеру, налази се камени амфитеатар са 380 мјеста, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом.
У овом комплексу изграђен је и савремени хотел са савремено опремљеном конгресном салом. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби као и воденица из 1917. године у којима се још увијек меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита.
Промо видео
Етно село “Станишићи” основано је 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића. Више година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека.
Резултат је аутентично планинско село усред Семберске равнице. У селу се данас издвајају двије цјелине, Једна приказује световни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два језера, као и простор осмишљен за презентацију старих народних вјештина, двије аутентичне воденице, манастир Светог оца Николе у коме се чува дио моштију овога свеца. Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста обиљежених православљем. Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева.
У срцу ове цјелине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице, задужбине Немањића и у њему су положене честице моштију Цара Уроша и Светог оца Николаја. Такође се налази кивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира се налази манастирска кућа (конак) која представља изузетан примјерак средњевјековне градње. У близини монашке куће, на језеру, налази се камени амфитеатар са 380 мјеста, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом.
У овом комплексу изграђен је и савремени хотел са савремено опремљеном конгресном салом. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби као и воденица из 1917. године у којима се још увијек меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита.
Промо видео
