ВРТИ СЕ ЛИВАДА, ВРТИ СЕ КУЋА - РИНГИШПИЛ
На Интергају се већ неколико дана врти рингишпил који, прије свега, уљепшава дане и весели оне најмлађе. Има нечег неодољивог у тој забави, а након што се одвртимо неколико кругова будемо помало смушени, на тренутке губимо равнотежу...
Рингишпил је за неке страх и узбуђење, за друге уживање и игра.
Свијет је то који се окреће.
Прича о првим рингишпилима веже се за пети вијек нове ере и простор Византије, Мексика и Индије. У Европу је рингишпил стигао у 15. вијеку и био је омиљени вид забаве за богате.
Упркос дугом постојању, љепота и радост вожње на рингишпилу није нестала, јер дијете у нама увијек се изнова обрадује овом неисцрпном извору забаве.
Ни пјесници нису остали равнодушни кад је ријеч о рингишпилиу. Међу бројним пјесмама издвајамо ону коју је написао велики српски пјесник Бранислав Брана Петровић и у којој каже ,,Ко се врти не боји се смрти“.
Семберија инфо
Рингишпил је за неке страх и узбуђење, за друге уживање и игра.
Свијет је то који се окреће.
Прича о првим рингишпилима веже се за пети вијек нове ере и простор Византије, Мексика и Индије. У Европу је рингишпил стигао у 15. вијеку и био је омиљени вид забаве за богате.
Упркос дугом постојању, љепота и радост вожње на рингишпилу није нестала, јер дијете у нама увијек се изнова обрадује овом неисцрпном извору забаве.
Ни пјесници нису остали равнодушни кад је ријеч о рингишпилиу. Међу бројним пјесмама издвајамо ону коју је написао велики српски пјесник Бранислав Брана Петровић и у којој каже ,,Ко се врти не боји се смрти“.
Семберија инфо
Рингишпил
Врте се ливаде планине стогови сламе,
врте се позоришта кланице преноћишта,
возика просијак доброчинства добрих људи
Забораву џелату падоше шака
суботе моје лепе
умивене неумивене
петкови моји намрштени
сви моји дани
кад сме да се умре а не сме да се плаче
стооки стакленац времена
полулудог полулуд
гле
овог ми трена прште у парампарче
још данас у мојој самоћи гостује понека реч
рингишпил разроки играч у свемир градове мами
врте се ливаде планине стогови сламе
врте се позоришта кланице преноћишта
возика просијак доброчинства добрих људи
о један старац извео моћ своју да се пробуди
ПОЗОР ЉУДИ
гле
у ваздух се спрема жена
боже има ли те покажи се сад
учини да безуспешно буде
навлачење хаљине на колена
у ваздуху се извија видра моје самоће
за сунце сунцу ближа
лепота мора да одлети
бродом срцем чиме год хоће
хватам за грло белог Празнила
о
лепојка се високо узнела
није ме спазила!
Земљани!
Још данас док ова путаста недеља цвета
гостује наша ватра у вашем зеленом леду
устаће мртви у подне да лове јагње лета
па да га у своју тишину одведу:
муком ће својим да га закољу
на жару живота да га испеку
они тамо
најзад ће да га поједу!
Неко узлеће сам неко има своју грлицу
неко звездари љубавно писмо неко сећање
неко се не вози јер му се не вози
неко се не вози јер кости мир му ишту
неко се не вози јер нема пара
неко пак више воли слаткише
тек:
родитељи младунчад погубише
жене мужеве
љуштуре пужеве
дан сунце месец клупе у парку
поп мантију
милиционер анархију
врата изгубише кваку
Још данас још данас још данас
ко се врти не боји се смрти!
Врте се ливаде планине стогови сламе,
врте се позоришта кланице преноћишта,
возика просијак доброчинства добрих људи
Забораву џелату падоше шака
суботе моје лепе
умивене неумивене
петкови моји намрштени
сви моји дани
кад сме да се умре а не сме да се плаче
стооки стакленац времена
полулудог полулуд
гле
овог ми трена прште у парампарче
још данас у мојој самоћи гостује понека реч
рингишпил разроки играч у свемир градове мами
врте се ливаде планине стогови сламе
врте се позоришта кланице преноћишта
возика просијак доброчинства добрих људи
о један старац извео моћ своју да се пробуди
ПОЗОР ЉУДИ
гле
у ваздух се спрема жена
боже има ли те покажи се сад
учини да безуспешно буде
навлачење хаљине на колена
у ваздуху се извија видра моје самоће
за сунце сунцу ближа
лепота мора да одлети
бродом срцем чиме год хоће
хватам за грло белог Празнила
о
лепојка се високо узнела
није ме спазила!
Земљани!
Још данас док ова путаста недеља цвета
гостује наша ватра у вашем зеленом леду
устаће мртви у подне да лове јагње лета
па да га у своју тишину одведу:
муком ће својим да га закољу
на жару живота да га испеку
они тамо
најзад ће да га поједу!
Неко узлеће сам неко има своју грлицу
неко звездари љубавно писмо неко сећање
неко се не вози јер му се не вози
неко се не вози јер кости мир му ишту
неко се не вози јер нема пара
неко пак више воли слаткише
тек:
родитељи младунчад погубише
жене мужеве
љуштуре пужеве
дан сунце месец клупе у парку
поп мантију
милиционер анархију
врата изгубише кваку
Још данас још данас још данас
ко се врти не боји се смрти!
