Са невјерицом, разочарењем и огорчењем, од родитеља дјеце - ученика завршних разреда основних школа у нашем граду који су нам се обратили, примили смо информацију да у наредној школској 2019/20. години у Пољопривредној и медицинској школи у Бијељини, послије само годину дана, поново неће бити уписа за занимање фризер. Искрено, остали смо без текста. Шта рећи на ову нашу сурову реалност? Да није тужно било би смијешно’’, наведено је у саопштењу за јавност Градског предузетничког удружења ,,Предузетник’’ Бијељина.

- Јавности нашег града и околине је, вјерујемо, познато са каквим је интересовањем и одушевљењем у нашој средини дочекано отварање овог одјељења, кога није било од 1996. године, па се за тај занат пријавило више од 60 кандидата и умјесто планираних 26, уписано је 29 ученика. Пријављивали су се чак и одлични ученици, па се многи са слабијим успјехом, сазнавши то, нису ни пријављивали, иначе би број пријављених био далеко већи. Јасно је било да тржиште рада, односно бијељински фризерски салони буквално вапе за школованим фризерима.

Знајући то, размишљали смо да покренемо иницијативу да се у наредним годинама уписују по два одјељења овог занимања, јер су потребе тржишта рада за њим, неспорно, веома велике, а онда смо дочекали овакву, најблаже речено, поражавајућу, нереалну, непримјерену, неадекватну, веома штетну и апсурдну чињеницу. Све ово је резултат очигледног недостатка слуха и неразумијевања за потребе тржишта рада и жеље свршених основаца, као и отворених отпора нашој иницијативи за упис овог одјељења у самој Школи, а коју су, на нашу молбу, поново, и за ову годину, према ресорном Министарству подржали и градоначелник и Градска управа и Привредни савјет града.

На другој страни, истовремено имамо и свијетао, супротан примјер Машинско-техничке школе „Михајло Пупин“ у нашем граду, која је слиједећи управо потребе тржишта рада већ извела и промовисала прву генерацију столара - дрвопрерађивача. Ове младе чека посао, а та Школа овај смјер и даље уписује.

Треба ли подсјећати да је прошле године, у оквиру реализације пројекта „Прилика плус“, као донација швајцарске владе, у Пољопривредној и медицинској школи опремљен кабинет практичне наставе за фризере по најсавременијим стандардима, да је трећина бијељинских салона само у првом кругу исказала интерес да прихвати такве ученике и обезбиједи им извођење практичне наставе, да је обезбијеђен врхунски и, неспорно, мериторан предавач практичне наставе по дуалном систему образовања, утврђен програм наставе, кренула реализација.

И све то је, и поред свих очигледних предуслова, вољом појединаца у наведеној Школи пало у воду, а генерације младих људи ускраћене су за могућност да се адекватно, стручно и верификовано школују за жељено занимање и свој животни позив, за који су до сада имали, а изгледа да ће и од сада, нажалост, имати само веома сумњиве, брзинске и површне курсеве’’, истиче се у саопштењу за јавност Градског предузетничког удружења ,,Предузетник’’ Бијељина.

- На крају, подсјећамо да сва околна мјеста, па чак и Теочак, пратећи потребе и захтјеве свог тржишта рада имају могућност школовања за фризера. Само се у Бијељини оваквом уписном политиком Школе, читава садашња, а вјероватно и будуће генерације свршених основаца, младости и будућности нашег града, лишавају таквог права.
На другој страни, истовремено, упорно промовишемо занатска занимања, причамо о потреби усклађености тржишта рада и образовног система, школовању младих за посао, не за евиденцију Завода за запошљавање, а радимо овакве ствари.

Илустрације ради, иста та Пољопривредна и медицинска школа ће ове школске године уписати чак три одјељења медицинских техничара, иако комплетна бијељинска регија, реално, нема потребе за више од максимално једног. Тако се, дакле, новцем грађана Републике Српске школује кадар за њемачко тржиште рада и директно стимулише одлазак младих са ових простора, а истовремено гасе занимања за којима наше тржиште рада, неспорно и недвосмислено, показује вишегодишњи интерес и потребу. Тиме се млади практично тјерају на одлазак, умјесто да овдје обезбиједе сигуран посао, егзистенцију и будућност.

​Само по себи се намеће и питање јесмо ли овим, практично, изиграли повјерење међународних донатора и како ће се они убудуће односити према инвестицијама у нашем граду?’’, категорични су у удружењу ,,Предузетник’’ Бијељина.