Пчела све мање због употребе пестицида
Неконтролисано прскање и третирање пестицидама у пољопривреди доприноси томе да све више пчелињих друштава изумире, а пчела је све мање.
Како наводе пчелари за Српскаинфо, рјешењу овог проблема мора се приступити системски и студиозније. Имајући у виду да је мед произведен на овом подручју изузетног квалитета и да се може пласирати и ван граница БиХ, пчеларство је, тврде, грана пољопривреде која може донијети сигурну добит.
Наиме, у Семберији је у три удружења регистровано око 300 пчелара са око 12.000 кошница.
Милорад Васић из Бијељине пчеларством се бави већ 10 година. У почетку му је ово био хоби, али како су године пролазиле повећавао је број друштава, па сада има више од 100 кошница. Ове године суочио се са великим губицима.
- Годишње сам губио у просјеку кошницу, двије, што се може толерисати. Ове године сам, од укупног броја, изгубио шест одсто кошница. Разлог је употреба недозвољених пестицида. Ти пестициди утичу на орјентацију пчела, пчеле се губе у природи па се не враћају у кошнице. До масовног помора пчела доводи и електромагнетно зрачење, на које се не обраћа толика пажња - каже Васић.
Он сматра да би требало да постоји координација с воћарима и ратарима, како би имали минималне или никакве губитке. У неким земљама региона ове ствари су боље уређене.
- Воћари плаћају пчеларима да им довезу пчеле на опрашивање, док код нас није пракса. Воћари који пршћу стабла у току сезоне цвјетања, то би требало да раде у раним јутарњим или касним вечерњим сатима, никако у току дана - каже овај пчелар.
Семберски пчелари, осим проблема са изумирањем пчела, упозоравају и да је неопходно извршити брендирање меда и означавање географског поријекла меда са ових простора како би се заштитили од нелојалне конкуренције и смањили могућност да се на пијацама, маркетима, сајмовима продаје мед сумњивог поријекла.
Босна и Херцеговина има квалитетнији мед па се пчеларима препоручује да се посвете овој производњи. Сталне едукације и праћење најновијих дешавања у овој области су потребни како би ојачали и сачували пчелиња друштва.
У бијељинском Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди кажу да на захтјев пчелара организују семинаре на којима стручњаци едукују воћаре и пчеларе о актуелним темама.
Радинка Мичић из овог ресора каже да се пчеларима пружају и други видови подршке.
- Ових дана организоваћемо презентацију нових апитерапија. Настојимо да уважимо сугестије пчелара и обрадимо теме које их највише занимају - појаснила је Мићићева.
Правилником о подстицајима Министарства пољопривреде РС ове године планирано је 640.000 КМ, што је за 50.000 марака више него у прошлој години.
Портпарол Министарства Александар Мацановић подсјећа да право на подстицај могу остварити пчелари који имају више од 50 пчелињих друштава.
- Подстицај по кошници је шест КМ. Подстицај се даје и за производњу матица. Он износи 15 одсто од цијене матице, која се на тржишту креће од 10 до 20 КМ. Прошле године средства за ове намјене су износила 15.000 КМ, а ове године су повећана на 40.000 КМ - рекао је Мацановић.
Уписати се у евиденцију
Из ресорног министарства апеловали су на пчеларе да се у складу с Правилником о начину вођења евиденције пчелара и пчелињака у Српској до 31. јула упишу у евиденцију пчелара, јер без тога не могу остварити право на подстицај.
Према евиденцији Министарства регистровано је 2.890 пчелара, који посједују укупно 156.696 пчелињих друштава. Укупни годишњи приноси меда у Српској процјењују се на око 3.000 тона годишње.
Српска Инфо
Како наводе пчелари за Српскаинфо, рјешењу овог проблема мора се приступити системски и студиозније. Имајући у виду да је мед произведен на овом подручју изузетног квалитета и да се може пласирати и ван граница БиХ, пчеларство је, тврде, грана пољопривреде која може донијети сигурну добит.
Наиме, у Семберији је у три удружења регистровано око 300 пчелара са око 12.000 кошница.
Милорад Васић из Бијељине пчеларством се бави већ 10 година. У почетку му је ово био хоби, али како су године пролазиле повећавао је број друштава, па сада има више од 100 кошница. Ове године суочио се са великим губицима.
- Годишње сам губио у просјеку кошницу, двије, што се може толерисати. Ове године сам, од укупног броја, изгубио шест одсто кошница. Разлог је употреба недозвољених пестицида. Ти пестициди утичу на орјентацију пчела, пчеле се губе у природи па се не враћају у кошнице. До масовног помора пчела доводи и електромагнетно зрачење, на које се не обраћа толика пажња - каже Васић.
Он сматра да би требало да постоји координација с воћарима и ратарима, како би имали минималне или никакве губитке. У неким земљама региона ове ствари су боље уређене.
- Воћари плаћају пчеларима да им довезу пчеле на опрашивање, док код нас није пракса. Воћари који пршћу стабла у току сезоне цвјетања, то би требало да раде у раним јутарњим или касним вечерњим сатима, никако у току дана - каже овај пчелар.
Семберски пчелари, осим проблема са изумирањем пчела, упозоравају и да је неопходно извршити брендирање меда и означавање географског поријекла меда са ових простора како би се заштитили од нелојалне конкуренције и смањили могућност да се на пијацама, маркетима, сајмовима продаје мед сумњивог поријекла.
Босна и Херцеговина има квалитетнији мед па се пчеларима препоручује да се посвете овој производњи. Сталне едукације и праћење најновијих дешавања у овој области су потребни како би ојачали и сачували пчелиња друштва.
У бијељинском Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди кажу да на захтјев пчелара организују семинаре на којима стручњаци едукују воћаре и пчеларе о актуелним темама.
Радинка Мичић из овог ресора каже да се пчеларима пружају и други видови подршке.
- Ових дана организоваћемо презентацију нових апитерапија. Настојимо да уважимо сугестије пчелара и обрадимо теме које их највише занимају - појаснила је Мићићева.
Правилником о подстицајима Министарства пољопривреде РС ове године планирано је 640.000 КМ, што је за 50.000 марака више него у прошлој години.
Портпарол Министарства Александар Мацановић подсјећа да право на подстицај могу остварити пчелари који имају више од 50 пчелињих друштава.
- Подстицај по кошници је шест КМ. Подстицај се даје и за производњу матица. Он износи 15 одсто од цијене матице, која се на тржишту креће од 10 до 20 КМ. Прошле године средства за ове намјене су износила 15.000 КМ, а ове године су повећана на 40.000 КМ - рекао је Мацановић.
Уписати се у евиденцију
Из ресорног министарства апеловали су на пчеларе да се у складу с Правилником о начину вођења евиденције пчелара и пчелињака у Српској до 31. јула упишу у евиденцију пчелара, јер без тога не могу остварити право на подстицај.
Према евиденцији Министарства регистровано је 2.890 пчелара, који посједују укупно 156.696 пчелињих друштава. Укупни годишњи приноси меда у Српској процјењују се на око 3.000 тона годишње.
Српска Инфо
