Већ негдје у априлу, почетком маја, поготово током љета и јесени, на бијељинској Зеленој пијаци по тезгама се ранијих година јасно могла уочити разлика између поврћа које је произведено на домаћим њивама и оног које је стигло из увоза. Ако ни по чему другом, онда се домаће могло препознати по квалитету и нижим, приступачнијим цијенама. Сада је оно обиљежено и јасним натписима у гајбицама.
​


У посљедње вријеме разлике су избрисане, тако да је тешко препознати оно што је произведено у домаћим пластеницима и на отвореним површинама, од онога што је увезено из Турске, Италије, Албаније, Грчке.

Крај је априла, а на бијељинској Зеленој пијаци на прсте једне руке могу се побројати производи из домаће продукције. На тезге је стигла салата, млади лук, шпинат, рани краставац. Рани кромпир је стигао из Херцеговине, као и јагода, чија је цијена 10 КМ по килограму.



Занимљиво је да килограм домаћег раног краставца, произведеног у црњеловачким пластеницима, који су мјесецима загријавани, кошта четири КМ на пијаци, док увозни парадајз из Турске и Италије кошта 3,5 КМ по килограму. Чињеница је, кажу трговци и произвођачи поврћа, да домаћи произвођачи немају подстицаје и стимулације за своју производњу као што то имају произвођачи у европским и медитеранским земљама. Због тога они још дуго неће бити  бити конкурентни иностраним произвођачима поврћа, како по произведеним количинама, тако и по откупним цијенама својих производа.



Семберија инфо