Ако се досадашњи тренд раста тражње и цијена на свјетском тржишту настави у предстојећој сезони, може се очекивати добра цијена малине у откупу, рекао је др Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Залихе свих категорија малине у хладњачама настављају да падају. Према последњем извјештају америчког Министарства пољопривреде, количине овог смрзнутог воћа 31. јануара, ове године, биле су за 13 одсто мање у односу на само месец дана раније.

– Због дефицита квалитетне малине на свјетском тржишту њена цијена тренутно је прилично висока – каже он.

А каква је јагма за овим воћем показује и то да су у хладњачама у Србији остале тек мале количине неуговорене робе. Хладњачари тренутно на различите начине покушавају да поштују уговорене обавезе и обезбиједе нове количине у предстојећој сезони. Лепосавић додаје да је тек мали број њих произвођачима исплатио доплату за предату малину од 0,20 евроценти (23,5 динара) по килограму. Поједини, међутим, најављују да ће за овогодишњи род плаћати 250 динара па чак и више. Истовремено има откупљивача који, због раније потписаних неповољних уговора, малину продају по нижим цијенама од оне по којој смрзнуту малину плаћају малим хладњачама у Србији.

– То је данак непознавања кретања и стања на свјетском тржишту. Они су у прилично неповољној ситуацији. Многи сматрају да ће ово бити крај оних који су цјеновно и квалитативно нашу малину водили у погрешном правцу – наглашава Лепосавић.

Он очекује да ће се због цјелокупне ситуације промијенити начин на који је функционисао откуп малина у Србији. Односно, метод ниске и тржишно неадекватне цијене са евентуалном доплатом, који је у великој мјери утицао и на квалитет српске малине.

– Откупљивачи су куповали све, и добро и лоше. Тако су уништавали оно по чему смо се издвајали на свјетској тржници. А то је квалитет – наводи Лепосавић и додаје да због промјене потрошачких навика у вријеме пандемије купци сада имају посебне захтјеве. Процјењује да би услед раста тражње за вишим категоријама малине, „роленд”, ако позитиван тренд остане, вјероватно имати још бољу цијену од садашње. Због поскупљења сировине биће смањена тражња за „гризом” (најнижа категорија) јер индустрија неће хтјети да плаћа тако високу цијену за тај квалитет.

То ће довести до велике цјеновне разлике па ће тржиште само регулисати откупну цијену.

– Ово значи да ће се цијене у откупу свакодневно формирати у односу на квалитет. Овако већ функционише откуп воћа у Пољској, Италији, Француској и другим земљама са уређенијим односима између произвођача и откупљивача – каже Лепосавић.

Према његовим ријечима, због најаве добре цијене повећано је интересовање за заснивање нових засада. Проблем је то што Србија већ дуго има проблема због недовољних количина квалитетног садног материјала. Зато се више од 90 одсто нових засада заснива садницама из родних засада које су углавном заражене различитим вирусима и болестима корјеновог система.

Дешава се да чак и регистровани увозници и произвођачи посежу за недозвољеном трговином. Односно, додатне количине садница обезбјеђују из родних и неконтролисаних засада.

– Купци се потом у кратком времену суоче са сушењем засада, смањеним и неквалитетним приносом. Потребна је ригорознија инспекцијска контрола продаваца садног материјала – сматра Лепосавић.

Он закључује да је то један од начина да се коначно предупреди ситуација у којој се у Србији повећавају производне површине, а принос не расте пропорционално са тим или се чак и смањује. 

Стручне службе у малињацима

Да би производња малина била унапређена потребно је знатно веће присуство стручних служби на терену, наглашава др Лепосавић.

Министарство пољопривреде Републике Српске заједно са најзначајнијим откупљивачима малине покренули су акцију обуке савјетодаваца и њиховог укључивања у рјешавање проблема у засадима код својих коопераната.

– Новац за савјетодавце обезбиједили су министарство и откупљивачи. Они на крају очекују добробит за све учеснике у малинарском послу. То би требало покренути и у Србији. Произвођачи су већ дуго препуштени сами себи и трговцима – објашњава он.

Упозорава и да ситуација у нашим малињацима није обећавајућа, што је последица дешавања у претходним годинама. Прије свега незадовољства произвођача због откупне цијене али и свеукупне ситуације у малинарству. Зато и поред повећаног интересовања произвођача за улагање у засаде сматра да ни ове године не можемо очекивати стабилизацију приноса у главним малинарским подручјима.

– Томе у прилог иду и прилично неповољни временски услови. Неуобичајено топло вријеме изазвало је кретање вегетације у малињацима. Имамо повећано присуство и интензитет појаве појединих болести и штеточина са којима се наши произвођачи не боре баш успјешно – наводи др Александар Лепосавић.