Са првим мразом и зимским ветровима у Пироту почиње производња необичних кобасица у облику потковице, које се суше на хладноћи испод таванских греда и свакодневно „пеглају".
 
Док је једни праве за сопствене потребе, другима је то велики извор прихода, а за оне који је пробају то је специјалитет, сензација за чуло укуса.
 
„Мој отац је 1980-их са ујаком правио 30-40 килограма годишње, за нашу породицу.
 
„Када сам ја почео да правим, видео сам да се не исплати тако, јер више уложиш него што добијеш, па сам део понудио тржишту и сада имам сталне купце", каже Марјан Савић, председник Удружења произвођача пиротске пеглане кобасице, за ББЦ на српском.
 
Пиротска пеглана кобасица је високо квалитетни сухомеснати производ, уз ћилим и качкаваљ, трећи производ из Пирота са географском ознаком порекла.
 
По традиционалној рецептури, прави се од од најбољих комада јунећег, козјег и овчијег меса, уз додатак зачина.
 
Иако почеци „пеглања" у Пироту нису тачно утврђени, овај деликатес се у граду на југоистоку Србије, прави, према предању, макар један век.
 
Оно у чему се сви слажу је да се некада правила од меса старијих и слабијих животиња, по принципу „да се не баци", а данас спада у ексклузивну храну.
 
Сваке године крајем јануара у Пироту се одржава сајам посвећен овом деликатесу и најпосећенија је туристичка манифестација у граду.
 
Без обзира на високу цену, коју диктирају квалитет сировине и начин производње, прода се све што се произведе, кажу произвођачи.
 
Међутим, док популарност овог аутохтоног производа расте, сточни фонд у Пироту се смањује, те се произвођачи суочавају са озбиљним недостатком сировинске базе.
 
Шта је пеглана кобасица и од чега се прави?
​
Пиротска пеглана кобасица је ферментисана сува кобасица који се прави по традиционалној рецептури од јунећег, козјег и овчијег меса, са додатком соли, бибера, белог лука и љуте паприке, аутохтоне сорте.
 
Користи се квалитетно месо старијих грла, чвршће структуре и интензивније боје и ароме, са кога се, пре уситњавања, отклањају све масноће, жилице и везивно ткиво.
 
„Чишћење меса је, поред пеглања најтежи посао у производњи ове кобасице.
 
„Козје месо је врло захтевно за припрему, то знају сви који су икада пробали да га обраде", каже Марјан Савић.
 
Додаје да неки од произвођача данас раде са јунећим и козјим месом, јер је овчије осетљивије на стајање у замрзивачу и брже промени укус.
 
Приликом замеса додаје се минимална количина воде, да би се растворили зачини.
 
Месо се меси ручно, а кобасица прави у природном, говеђем цреву.
 
Произвођачи тврде да је пеглана кобасица еколошки производ, јер се конзервира на специфичан начин, без термичке обраде и излагања диму, а у производњи се не користе адитиви, конзерванси и вештачке боје.


ББЦ на српском