КОД ЗЕНИЦЕ ПРОНАЂЕНЕ ГРОБНИЦЕ СТАРЕ 3.000 ГОДИНА
Foto
Живот је прије три хиљаде година био интензиван на овим просторима.
Показало је то археолошко откриће у Зеници. Наиме, истраживачи су открили насеље и гробнице старе 3 хиљаде 100 година недалеко од тог града. Пронађени су и бројни вриједни предмети.
Завршна истраживања на локалитету Копило код Зенице. Иза њих је сензационално откриће: Пронађене су гробнице старе три хиљаде година. Пронашли су десетине скелета и преко 25 хиљада керамичких посуда. У то доба насеља су грађена на узвишењима.
”Не постоји ни на подручју БиХ, али ни ван БиХ… не могу се наћи неке аналогије за ове гробне конструкције гдје су се у оквиру једне гробне конструкције укопавали троје-четверо чланова уже породице. То ћемо провјерити додатним анализама”, најавио је за Н1 археолог Марио Гаврановић.
Најстарији гроб датира из периода хиљаду година прије нове ере, а пронађена је и гробница из 500 године прије нове ере. Дакле, 10 генерација је користило ово гробље.
На локацији коју је екипа Н1 данас посјетила пронађено је око 40 гробница. У једној гробници пронађени су скелети дјеце. Оно што је специфичност ових гробница јесте што се увијек изнад главе умрлог стављала једна посуда.
”Овдје можете видјети скелет петогодишњег дјетета… Свакако, пронађене кости на овом локалитету и истраживања која ће услиједити омогућит ће нам изузетно важне информације о животним условима тог доба”, рекао нам је антрополог Лукас Wалтенбергер.
Такође, у гробницама је пронађено и много накита. Оно што се још зна о људима који су живјели и умирали овдје током бронзаног и жељезног доба јесте да су се бавили пољопривредом и да су обрађивали жељезо.
”Нашли смо јако пуно животињских костију, дакле сточарство је било развијено. Развијена је била жељезна металургија. Копило је познато као мјесто гдје је почела најранија прерада жељеза већ у 9. и 8. вијеку прије нове ере, што је интересантно јер смо у Зеници и та повезница са жељезом и металургијом је ту”, примјетио је археолог Марио Гаврановић.
На локалитету је раније пронађена и фигурина. Да ли је ријеч о неком култу, није познато. Ископавања су вршена и на локалитету Градишћа и тамо је пронађено шест праисторијских насеља.
”Имамо тамо праисторијске гробнице које су из другачијег периода и другачије су од ових овдје, тако да смо 2019. тамо истраживали локалитет који се зове Равна Градина и тамо су налази показали старост 1450 година прије нове ере и то даље нови домет у тим давним периодима”, појаснио је археолог Един Бујина.
О њима смо сазнали и да су прерађивали текстил, тачније вуну од овце и козе. У антрополошком смислу нема никаквих промјена, становници ових подручја исти су били као и данашњи људи. Обзиром на много пронађеног накита тадашње жене су очито водиле рачуна о изгледу.
”Ово је накит који је женама служио да увежу косу и овај тип не постоји нигдје осим у Зеници, имамо 8 примјерака оваквих… ући ће у литературу највјероватније као Тип Зеница”, нагласио нам је археолог Марио Гаврановић.
А сада слиједи антрополошка анализа скелета, металуршка анализа предмета и генетичка анализа. Након њих о становницима зеничког подручја од прије три хиљаде година знаће се свака појединост.
(Н1)
Показало је то археолошко откриће у Зеници. Наиме, истраживачи су открили насеље и гробнице старе 3 хиљаде 100 година недалеко од тог града. Пронађени су и бројни вриједни предмети.
Завршна истраживања на локалитету Копило код Зенице. Иза њих је сензационално откриће: Пронађене су гробнице старе три хиљаде година. Пронашли су десетине скелета и преко 25 хиљада керамичких посуда. У то доба насеља су грађена на узвишењима.
”Не постоји ни на подручју БиХ, али ни ван БиХ… не могу се наћи неке аналогије за ове гробне конструкције гдје су се у оквиру једне гробне конструкције укопавали троје-четверо чланова уже породице. То ћемо провјерити додатним анализама”, најавио је за Н1 археолог Марио Гаврановић.
Најстарији гроб датира из периода хиљаду година прије нове ере, а пронађена је и гробница из 500 године прије нове ере. Дакле, 10 генерација је користило ово гробље.
На локацији коју је екипа Н1 данас посјетила пронађено је око 40 гробница. У једној гробници пронађени су скелети дјеце. Оно што је специфичност ових гробница јесте што се увијек изнад главе умрлог стављала једна посуда.
”Овдје можете видјети скелет петогодишњег дјетета… Свакако, пронађене кости на овом локалитету и истраживања која ће услиједити омогућит ће нам изузетно важне информације о животним условима тог доба”, рекао нам је антрополог Лукас Wалтенбергер.
Такође, у гробницама је пронађено и много накита. Оно што се још зна о људима који су живјели и умирали овдје током бронзаног и жељезног доба јесте да су се бавили пољопривредом и да су обрађивали жељезо.
”Нашли смо јако пуно животињских костију, дакле сточарство је било развијено. Развијена је била жељезна металургија. Копило је познато као мјесто гдје је почела најранија прерада жељеза већ у 9. и 8. вијеку прије нове ере, што је интересантно јер смо у Зеници и та повезница са жељезом и металургијом је ту”, примјетио је археолог Марио Гаврановић.
На локалитету је раније пронађена и фигурина. Да ли је ријеч о неком култу, није познато. Ископавања су вршена и на локалитету Градишћа и тамо је пронађено шест праисторијских насеља.
”Имамо тамо праисторијске гробнице које су из другачијег периода и другачије су од ових овдје, тако да смо 2019. тамо истраживали локалитет који се зове Равна Градина и тамо су налази показали старост 1450 година прије нове ере и то даље нови домет у тим давним периодима”, појаснио је археолог Един Бујина.
О њима смо сазнали и да су прерађивали текстил, тачније вуну од овце и козе. У антрополошком смислу нема никаквих промјена, становници ових подручја исти су били као и данашњи људи. Обзиром на много пронађеног накита тадашње жене су очито водиле рачуна о изгледу.
”Ово је накит који је женама служио да увежу косу и овај тип не постоји нигдје осим у Зеници, имамо 8 примјерака оваквих… ући ће у литературу највјероватније као Тип Зеница”, нагласио нам је археолог Марио Гаврановић.
А сада слиједи антрополошка анализа скелета, металуршка анализа предмета и генетичка анализа. Након њих о становницима зеничког подручја од прије три хиљаде година знаће се свака појединост.
(Н1)
