МАКРОНОВО СКРЕТАЊЕ УДЕСНО
Председник Француске Емануел Макрон у припреми за председничке изборе 2022. настоји да привуче десничарске гласаче кампањом реда и закона и чврстим ставом према радикалном исламу, док су се идеје с крајње деснице увукле у француски политички мејнстрим, пишу светски медији.
Макрон се обраћа Французима забринутим за ред и закон у настојању да освоји други председнички мандат на изборима 2022. године, указујеБлумберг.
"Они који нападају полицијске снаге и изабране званичнике неће моћи да се извуку", рекао је Макрон у Паризу у петак, 4. септембра, на обележавању 150. годишњице француске Треће републике. "Морају бити тешко кажњени".
У тмурном говору у којем је нагласио своје противљење напорима за подјелу француског друштва, Макрон је настојао да одбије нападе с деснице да је исувише мек преме криминалу, док је припремао линије борбе за своју председничку кампању, истиче Блумберг, додајући да је 42-годишњи председник одржао говор дан пошто је његова влада најавила пакет од 100 милијарди евра за подстицање привредног опоравка послије вишемесечних мјера затварања.
Прошле недеље је Жерар Ларше, предсједник Сената из редова Републиканаца, највеће традиционалне десне партије, рекао је да је у Француској владавина закона у опадању послије нереда у Дижону, као и пораза Париз Сен Жермена у Лиги шампиона, указује Блумберг, али подвлачи да подаци сугеришу да нема повећања насиља у земљи у целини.
Маркон је у обраћању упозорио против подела, што је назвао "сепаратизмом". То је, како наводи Блумберг, двосмислен термин који је француски председник раније користио за исламизам када је обећао да ће спријечити стране имаме да проповедају у Француској. "Не може бити сепаратизма у републици", рекао је Макрон и додао да ће на јесен предложити нацрт закона о том питању.
Привлачење десничарских гласача
Макрон је изабран на центристичкој платформи 2017, али уочи кампање за изборе 2022. настоји да привуче десничарске гласаче кампањом реда и закона и чврстим ставом према радикалном исламу, пише Тајмс, указујући да се у француској јавности Макрон сматра десничарем.
Према анкети објављеној током викенда, 54 одсто гласача Макрона ставља на десницу, 32 одсто у центар, а 16 одсто на љевицу. Та анкета, истиче лондонски лист, показује како се његов имиџ промијенио од 2017. када је 45 одсто његових гласача дошло с љевице а 18 одсто с деснице, док су остали били центристи или они који нису раније гласали.
Макрон негира да се помјерио у десно и инсистира да и даље узима идеје из цијелог спектра. Тајмс указује да се на њега другачије гледа послије економских реформи спроведних прије кризе корона вируса, прије свега закона којим је олакшано отпуштање радника.
Док је његов реформистички занос смањен услед пандемије, Маркон је заузео чвсту линију по питању реда и закона, и то настојање предводи министар унутрашњих послова Жералд Дарманен који је изазвао контроверзу тврдњом да је дио француског друштва постао "дивљи".
Дарманен и државна секретерка за питање грађанства Марлен Шјапа најавили су законе за борбу против криминала и привлачење десничарских гласача. Поред најаве чвршћег приступа у погледу дрога, они су међу новим строгим мјерама реда и закона најавили ограничење за исламизам, али и забрану љекарима да невјестама издају потврде о дјевичанству.
Крајње десне идеје у политичком мејнстриму
Коришћењем термина који сигнализира да је друштво постало "дивље" министри у француској влади назначавају помјерања с центра док се Макрон припрема за нову политичку сезону.
Ријеч "енсаувагемент" посљедњих година је била омиљена на француској крајњој десници да се сугерише да је нација постала дивља, појашњава Њујорк Тајмс. С колонијалним и расистичким призвуцима, она је коришћена у дискусијама о имиграцији и криминалу као аларм да је Француска постала опасно, нецивилизовано мјесто, лишено традиционалних вриједности.
Мада је моћни министар унутрашњих послова Дарманен инсистирао да ће наставити да користи ријеч "енсаувагемент", други у влади су изразили неслагање и премијер Жан Кастекс покушао је да заврши с тим, али је, како наводи Њујорк тајмс, та ријеч већ покренула грозничаву политичку и семантичку дебату и подвукла како су се крајње десне идеје увукле у мејнстрим, док Француска покушава да изађе на крај са све већим расним, етничким и вјерским подјелама.
Иако је Макрон пажљиво избјегавао да сам употреби ту ријеч, неки стручњаци кажу да није случајно што су неки од његових најближих савезника почели да причају о "енсаувагемент" управо док десница и крајња десница страхове о криминалу постављају као централну тему следећих предсједничких избора.
Промјена и у економији
Француска влада планинира додатних од 100 милијарди евра свјежих подстицаја, истиче у уредничком коментару Фајненшл тајмс уз оцјену да Макрон рачуна да тиме покрене привреду земље, али и повећа своје шансе на изборима.
Француски пакет подстицаја је по удјелу у БДП-у нешто већи од њемачког, али је у другим погледима изразито другачији од оног усвојеног у Берлину. Као да су двије земље замијениле улоге, истиче британски лист, додајући да је Берлин напустио такозвану ордолибералну ортодоксију карактеристичну за њемачки економски либерализам, смањењем пореза на додату вриједност и директним исплатама домаћинствима како би се подстакли потражња и потрошња, што је врста кејнзијанског приступа који је Француска деценијама покушавала с мало трајне користи.
Париз се сада уздржао од директног подстицања потрошње, тврдећи да су се приходи једва смањили током кризе захваљујућу дарежљивим субвенцијама радних мјеста и великим уштедама домаћинстава. Умјесто тога Маркон тражи структурне реформе под маском подстицаја.
Централно мјесто у његовом плану је смањење пореског терета од 20 милијарди евра француским компанија, што је дуго била његова жеља како би повећао инвестиције и радна мјеста, а сада има простор да то уради, ослобођен окова фискалних правила ЕУ. Поред тога подстицаји ће унијети око 30 милијарди евра за сманење емисија угљених гасова и још 35 милијарди евра за социјалну и регионалну кохезију, као и очување радних места.
С 21 мјесецом до предсједничких избора, план подстицаја би требало да помогне дефинисање Макронове кампање за други мандат. Он остаје посвећен либералним реформама за подстицање конкуренције и раста, али његови планови ће такође привући зелене и оне који желе нордијски стил државе благостања. Он рачуна на 100 милијади евра да поново покрене француску привреду и оживи своју политичку судбину, закључује Фајненшл тајмс у уредничком коментару.
(Радио Слободна Европа)
Макрон се обраћа Французима забринутим за ред и закон у настојању да освоји други председнички мандат на изборима 2022. године, указујеБлумберг.
"Они који нападају полицијске снаге и изабране званичнике неће моћи да се извуку", рекао је Макрон у Паризу у петак, 4. септембра, на обележавању 150. годишњице француске Треће републике. "Морају бити тешко кажњени".
У тмурном говору у којем је нагласио своје противљење напорима за подјелу француског друштва, Макрон је настојао да одбије нападе с деснице да је исувише мек преме криминалу, док је припремао линије борбе за своју председничку кампању, истиче Блумберг, додајући да је 42-годишњи председник одржао говор дан пошто је његова влада најавила пакет од 100 милијарди евра за подстицање привредног опоравка послије вишемесечних мјера затварања.
Прошле недеље је Жерар Ларше, предсједник Сената из редова Републиканаца, највеће традиционалне десне партије, рекао је да је у Француској владавина закона у опадању послије нереда у Дижону, као и пораза Париз Сен Жермена у Лиги шампиона, указује Блумберг, али подвлачи да подаци сугеришу да нема повећања насиља у земљи у целини.
Маркон је у обраћању упозорио против подела, што је назвао "сепаратизмом". То је, како наводи Блумберг, двосмислен термин који је француски председник раније користио за исламизам када је обећао да ће спријечити стране имаме да проповедају у Француској. "Не може бити сепаратизма у републици", рекао је Макрон и додао да ће на јесен предложити нацрт закона о том питању.
Привлачење десничарских гласача
Макрон је изабран на центристичкој платформи 2017, али уочи кампање за изборе 2022. настоји да привуче десничарске гласаче кампањом реда и закона и чврстим ставом према радикалном исламу, пише Тајмс, указујући да се у француској јавности Макрон сматра десничарем.
Према анкети објављеној током викенда, 54 одсто гласача Макрона ставља на десницу, 32 одсто у центар, а 16 одсто на љевицу. Та анкета, истиче лондонски лист, показује како се његов имиџ промијенио од 2017. када је 45 одсто његових гласача дошло с љевице а 18 одсто с деснице, док су остали били центристи или они који нису раније гласали.
Макрон негира да се помјерио у десно и инсистира да и даље узима идеје из цијелог спектра. Тајмс указује да се на њега другачије гледа послије економских реформи спроведних прије кризе корона вируса, прије свега закона којим је олакшано отпуштање радника.
Док је његов реформистички занос смањен услед пандемије, Маркон је заузео чвсту линију по питању реда и закона, и то настојање предводи министар унутрашњих послова Жералд Дарманен који је изазвао контроверзу тврдњом да је дио француског друштва постао "дивљи".
Дарманен и државна секретерка за питање грађанства Марлен Шјапа најавили су законе за борбу против криминала и привлачење десничарских гласача. Поред најаве чвршћег приступа у погледу дрога, они су међу новим строгим мјерама реда и закона најавили ограничење за исламизам, али и забрану љекарима да невјестама издају потврде о дјевичанству.
Крајње десне идеје у политичком мејнстриму
Коришћењем термина који сигнализира да је друштво постало "дивље" министри у француској влади назначавају помјерања с центра док се Макрон припрема за нову политичку сезону.
Ријеч "енсаувагемент" посљедњих година је била омиљена на француској крајњој десници да се сугерише да је нација постала дивља, појашњава Њујорк Тајмс. С колонијалним и расистичким призвуцима, она је коришћена у дискусијама о имиграцији и криминалу као аларм да је Француска постала опасно, нецивилизовано мјесто, лишено традиционалних вриједности.
Мада је моћни министар унутрашњих послова Дарманен инсистирао да ће наставити да користи ријеч "енсаувагемент", други у влади су изразили неслагање и премијер Жан Кастекс покушао је да заврши с тим, али је, како наводи Њујорк тајмс, та ријеч већ покренула грозничаву политичку и семантичку дебату и подвукла како су се крајње десне идеје увукле у мејнстрим, док Француска покушава да изађе на крај са све већим расним, етничким и вјерским подјелама.
Иако је Макрон пажљиво избјегавао да сам употреби ту ријеч, неки стручњаци кажу да није случајно што су неки од његових најближих савезника почели да причају о "енсаувагемент" управо док десница и крајња десница страхове о криминалу постављају као централну тему следећих предсједничких избора.
Промјена и у економији
Француска влада планинира додатних од 100 милијарди евра свјежих подстицаја, истиче у уредничком коментару Фајненшл тајмс уз оцјену да Макрон рачуна да тиме покрене привреду земље, али и повећа своје шансе на изборима.
Француски пакет подстицаја је по удјелу у БДП-у нешто већи од њемачког, али је у другим погледима изразито другачији од оног усвојеног у Берлину. Као да су двије земље замијениле улоге, истиче британски лист, додајући да је Берлин напустио такозвану ордолибералну ортодоксију карактеристичну за њемачки економски либерализам, смањењем пореза на додату вриједност и директним исплатама домаћинствима како би се подстакли потражња и потрошња, што је врста кејнзијанског приступа који је Француска деценијама покушавала с мало трајне користи.
Париз се сада уздржао од директног подстицања потрошње, тврдећи да су се приходи једва смањили током кризе захваљујућу дарежљивим субвенцијама радних мјеста и великим уштедама домаћинстава. Умјесто тога Маркон тражи структурне реформе под маском подстицаја.
Централно мјесто у његовом плану је смањење пореског терета од 20 милијарди евра француским компанија, што је дуго била његова жеља како би повећао инвестиције и радна мјеста, а сада има простор да то уради, ослобођен окова фискалних правила ЕУ. Поред тога подстицаји ће унијети око 30 милијарди евра за сманење емисија угљених гасова и још 35 милијарди евра за социјалну и регионалну кохезију, као и очување радних места.
С 21 мјесецом до предсједничких избора, план подстицаја би требало да помогне дефинисање Макронове кампање за други мандат. Он остаје посвећен либералним реформама за подстицање конкуренције и раста, али његови планови ће такође привући зелене и оне који желе нордијски стил државе благостања. Он рачуна на 100 милијади евра да поново покрене француску привреду и оживи своју политичку судбину, закључује Фајненшл тајмс у уредничком коментару.
(Радио Слободна Европа)
