Мирослав Марковић, бивши тужилац Тужилаштва БиХ: Катастрофална ситуација у правосуђу
САРАЈЕВО - Бивши тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Д. Марковић, који је прије 10 дана отишао у пензију, рекао је да је ситуација у правосуђу лошија него прије 40 година када је почео да се бави тужилачким послом, те навео да је потребно донијети измјене и допуне Закона о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ које би омогућиле да о одлукама ВСТС-а расправља други орган.
Марковић је данас, у току саслушања на сједници Привремене истражне комисије Представничког дома БиХ за испитивање стања у правосуђу, рекао да независност правосуђа није искориштена на правилан начин, те да је узрок лошег стања у правосуђу ВСТС.
“ВСТС је орган без контроле. Против одлука ВСТС-а нема жалбе. Ми немамо никакве контроле њихових одлука”, навео је Марковић.
Он сматра да је проблем што нема врховног суда БиХ, без којег, како је навео, БиХ нема пуно шанси да добије независно правосуђе.
“Оно што би требало да буде надлежност врховног суда у БиХ пребачено је на Уставни суд БиХ, иако у том суду раде људи који немају компетенције да одлучују о предметима који им се доставе. Тај суд у току године има око 4.000 апелација, а ту су углавном судије које се нису бавиле процесним правом, част изузецима”, рекао је Марковић.
Он је нагласио да је БиХ једина земља у Европи у којој један суд примјењује два закона (у вези са процесуирањем предмета ратних злочина), те додао да је штета која је нанесена правосуђу 2003. године, доношењем Закона о кривичном поступку, немјерљива.
Марковић је рекао и да се за судије и тужиоце не бирају најбољи, те да су оштећени у судском поступку потпуно избачени из система.
“Има више људи који су изабрани за тужиоце, а немају ниједног дана стажа у правосуђу. Такви и даље напредују и представљају БиХ у међународним организацијама”, напоменуо је Марковић и оцијенио да су главни атрибути правосуђа у БиХ некомпетентност и неефикасност.
Он је додао и да су тужиоци странка у поступку, али да нису равноправна странка у поступку.
“Главни тужилац Тужилаштва БиХ распоређује предмете, одређује ко ће који предмет водити и класификује предмете, што је раније радио замјеник главног тужиоца”, навео је Марковић.
Одговарајући на питање да ли сматра да је у афери “Поткивање” предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија сниман неовлаштено, Марковић каже да то није било неовлаштено снимање, јер је снимак направљен на јавном мјесту, те да је којим случајем њему додијељен тај предмет, знало би се како би поступио.
Марковић сматра да ВСТС не треба дијелити на два дијела - да тужилачки и судски савјет буду двије институције, али да је неопходно да у тој институцији сједе компетентни људи који су провели најмање 20 година у судским или тужилачким клупама.
Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец, који је требао да буде саслушан данас пред Привременом истражном комисијом, одгодио је саслушање због обавеза предсједника Суда.
Наредник дана планирано је саслушање и судије ВСТС-а Горана Незировића, а позвана је и главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић, која на тај позив још није одговорила Секретаријату Парламентарне скупштине БиХ.
Планирано је и саслушање судије Суда за људска права у Стразбуру Фариса Вехабовића, који је тражио да то буде учињено видео-линком.
Предсједавајући Комисије Дамир Арнаут рекао је да ће ова комисија саслушања завршити до краја децембра и потом припремити све акте и законске приједлоге до јуна идуће године.
“Упутићемо захтјеве Суду и Тужилаштву БиХ који се тичу статистичких података о томе колико кривичних пријава није резултирало никаквим окончањем, нити подизањем оптужнице, нити обустављањем истраге, као и колико тренутно имамо суђења на нивоу БиХ гдје пресуда у првостепеном поступку није донесена ни након двије године”, рекао је Арнаут.
Он је нагласио да је недопустиво да у демократском систему поступци предуго трају.
Члан Комисије Бранислав Бореновић каже да није сагласан са тим да се формирају додатни судови, попут виших и врховних јер сматра да то неће допринијети побољшању ситуације у правосуђу БиХ.
“Нама требају одговорни, одлучни и храбри људи који ће одговарати парламенту БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ. Потврђено је да је у правосуђу општа анархија и лоше стање. Главни тужилац одређује који ће тужилац водити који предмет и тиме директно утиче на ток истраге”, рекао је Бореновић.
Он је нагласио да оштећена страна нема никаква права и да је ријеч о директном кршењу права оштећених.
“И они који су изгубили најмилије немају право да наставе кривично гоњење ако тужилац одуговлачи са предметом и не поступа у разумном року”, рекао је Бореновић и изразио наду да ће измјене закона које буду предложене парламенту бити подржане од свих.
Срна / Глас Српске
Он сматра да је проблем што нема врховног суда БиХ, без којег, како је навео, БиХ нема пуно шанси да добије независно правосуђе.
“Оно што би требало да буде надлежност врховног суда у БиХ пребачено је на Уставни суд БиХ, иако у том суду раде људи који немају компетенције да одлучују о предметима који им се доставе. Тај суд у току године има око 4.000 апелација, а ту су углавном судије које се нису бавиле процесним правом, част изузецима”, рекао је Марковић.
Он је нагласио да је БиХ једина земља у Европи у којој један суд примјењује два закона (у вези са процесуирањем предмета ратних злочина), те додао да је штета која је нанесена правосуђу 2003. године, доношењем Закона о кривичном поступку, немјерљива.
Марковић је рекао и да се за судије и тужиоце не бирају најбољи, те да су оштећени у судском поступку потпуно избачени из система.
“Има више људи који су изабрани за тужиоце, а немају ниједног дана стажа у правосуђу. Такви и даље напредују и представљају БиХ у међународним организацијама”, напоменуо је Марковић и оцијенио да су главни атрибути правосуђа у БиХ некомпетентност и неефикасност.
Он је додао и да су тужиоци странка у поступку, али да нису равноправна странка у поступку.
“Главни тужилац Тужилаштва БиХ распоређује предмете, одређује ко ће који предмет водити и класификује предмете, што је раније радио замјеник главног тужиоца”, навео је Марковић.
Одговарајући на питање да ли сматра да је у афери “Поткивање” предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија сниман неовлаштено, Марковић каже да то није било неовлаштено снимање, јер је снимак направљен на јавном мјесту, те да је којим случајем њему додијељен тај предмет, знало би се како би поступио.
Марковић сматра да ВСТС не треба дијелити на два дијела - да тужилачки и судски савјет буду двије институције, али да је неопходно да у тој институцији сједе компетентни људи који су провели најмање 20 година у судским или тужилачким клупама.
Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец, који је требао да буде саслушан данас пред Привременом истражном комисијом, одгодио је саслушање због обавеза предсједника Суда.
Наредник дана планирано је саслушање и судије ВСТС-а Горана Незировића, а позвана је и главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић, која на тај позив још није одговорила Секретаријату Парламентарне скупштине БиХ.
Планирано је и саслушање судије Суда за људска права у Стразбуру Фариса Вехабовића, који је тражио да то буде учињено видео-линком.
Предсједавајући Комисије Дамир Арнаут рекао је да ће ова комисија саслушања завршити до краја децембра и потом припремити све акте и законске приједлоге до јуна идуће године.
“Упутићемо захтјеве Суду и Тужилаштву БиХ који се тичу статистичких података о томе колико кривичних пријава није резултирало никаквим окончањем, нити подизањем оптужнице, нити обустављањем истраге, као и колико тренутно имамо суђења на нивоу БиХ гдје пресуда у првостепеном поступку није донесена ни након двије године”, рекао је Арнаут.
Он је нагласио да је недопустиво да у демократском систему поступци предуго трају.
Члан Комисије Бранислав Бореновић каже да није сагласан са тим да се формирају додатни судови, попут виших и врховних јер сматра да то неће допринијети побољшању ситуације у правосуђу БиХ.
“Нама требају одговорни, одлучни и храбри људи који ће одговарати парламенту БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ. Потврђено је да је у правосуђу општа анархија и лоше стање. Главни тужилац одређује који ће тужилац водити који предмет и тиме директно утиче на ток истраге”, рекао је Бореновић.
Он је нагласио да оштећена страна нема никаква права и да је ријеч о директном кршењу права оштећених.
“И они који су изгубили најмилије немају право да наставе кривично гоњење ако тужилац одуговлачи са предметом и не поступа у разумном року”, рекао је Бореновић и изразио наду да ће измјене закона које буду предложене парламенту бити подржане од свих.
Срна / Глас Српске
