У БиХ за годину угашено 10 параџемата
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - За нешто више од годину дана у БиХ је угашено десет параџемата. Прије неколико година, подсјетимо, било их је близу 70, средином 2019. био је активан 21, а сада их је, по информацијама којима располаже Исламска заједница (ИЗ) у БиХ - свега 11.
Мухамед Јусић, савјетник реису-л-улеме за односе с медијима, каже за "Независне новине" да ИЗ у БиХ и даље води процес интеграције и мониторинга група и појединаца који организују вјерски живот муслимана изван оквира ИЗ у БиХ.
"У протеклом периоду евидентирно је 11 таквих локација или скупина широм Босне и Херцеговине. У неким од тих објеката окупља се до 10 људи, нити у једном више од 30, осим када организују посебне трибине или предавања на којима се окупи већи број људи из БиХ и дијаспоре", рекао нам је Јусић.
Према његовим ријечима, ниједан од тих објеката или организација није уведен у регистар ИЗ и ИЗ у БиХ не може одговарати за њихове активности.
"ИЗ у БиХ и даље ради на интегрисању свих појединаца и скупина које прихватају њено учење и њен организацијски оквир, те истовремено не може сносити одговорност за оне који дјелују изван њених оквира", рекао је Јусић.
Међутим, Душанка Мајкић, замјеница предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ, пита се да ли је заиста још "преживјело" свега 11 параџемата.
"Прво, требало би да знамо колика је тачност тих података да их је свега 11. Постоји Министарство безбједности БиХ, које би требало да тај податак зна. Међутим, такође знамо да у претходном мандату пет година на том плану претходни министар није ништа чинио. Сумњам да ће и садашњи министар на том плану нешто урадити", казала је Мајкићева за "Независне".
Према њеним ријечима, познато је и да у многе дијелове БиХ полицијске снаге нису смјеле ни ући.
"У БиХ, када је у питању безбједносни ризик, знамо да нисмо никада имали праву информацију. Све ствари које чујемо, не можемо никако схватити као коначне и потпуно истините. Не постоји ниједан безбједносни ризик у БиХ којим се земља успјешно бавила. Оставили смо да то рјешава или међународна заједница или да понешто ми урадимо, када нас неко присили", истакла је Мајкићева.
Како је додала, показује се тотална неефикасност земље која на кључним стварима, а које су важне за све њене грађане, није у стању да да било какав одговор који ће уливати повјерење.
Подсјетимо, "обрачун" с појединцима и групама које организују вјерски живот изван оквира ИЗ у БиХ почео је 2016. године, када су удруженим снагама дјеловале и полиција и инспекција. Притом су и представници ИЗ у БиХ разговарали с представницима параџемата.
Неки од параџемата који су прије четири године били под лупом полиције и инспекције јесу и Стијена, у општини Цазин, те Ошве, општина Маглај.
Стручњаци су мишљења да, посматрано с безбједносног аспекта, фокус на параџематима и даље треба да остане присутан, све док се не ријеши потпуна интеграција свих њих.
Независне новине / Инфо Бијељина
Мухамед Јусић, савјетник реису-л-улеме за односе с медијима, каже за "Независне новине" да ИЗ у БиХ и даље води процес интеграције и мониторинга група и појединаца који организују вјерски живот муслимана изван оквира ИЗ у БиХ.
"У протеклом периоду евидентирно је 11 таквих локација или скупина широм Босне и Херцеговине. У неким од тих објеката окупља се до 10 људи, нити у једном више од 30, осим када организују посебне трибине или предавања на којима се окупи већи број људи из БиХ и дијаспоре", рекао нам је Јусић.
Према његовим ријечима, ниједан од тих објеката или организација није уведен у регистар ИЗ и ИЗ у БиХ не може одговарати за њихове активности.
"ИЗ у БиХ и даље ради на интегрисању свих појединаца и скупина које прихватају њено учење и њен организацијски оквир, те истовремено не може сносити одговорност за оне који дјелују изван њених оквира", рекао је Јусић.
Међутим, Душанка Мајкић, замјеница предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ, пита се да ли је заиста још "преживјело" свега 11 параџемата.
"Прво, требало би да знамо колика је тачност тих података да их је свега 11. Постоји Министарство безбједности БиХ, које би требало да тај податак зна. Међутим, такође знамо да у претходном мандату пет година на том плану претходни министар није ништа чинио. Сумњам да ће и садашњи министар на том плану нешто урадити", казала је Мајкићева за "Независне".
Према њеним ријечима, познато је и да у многе дијелове БиХ полицијске снаге нису смјеле ни ући.
"У БиХ, када је у питању безбједносни ризик, знамо да нисмо никада имали праву информацију. Све ствари које чујемо, не можемо никако схватити као коначне и потпуно истините. Не постоји ниједан безбједносни ризик у БиХ којим се земља успјешно бавила. Оставили смо да то рјешава или међународна заједница или да понешто ми урадимо, када нас неко присили", истакла је Мајкићева.
Како је додала, показује се тотална неефикасност земље која на кључним стварима, а које су важне за све њене грађане, није у стању да да било какав одговор који ће уливати повјерење.
Подсјетимо, "обрачун" с појединцима и групама које организују вјерски живот изван оквира ИЗ у БиХ почео је 2016. године, када су удруженим снагама дјеловале и полиција и инспекција. Притом су и представници ИЗ у БиХ разговарали с представницима параџемата.
Неки од параџемата који су прије четири године били под лупом полиције и инспекције јесу и Стијена, у општини Цазин, те Ошве, општина Маглај.
Стручњаци су мишљења да, посматрано с безбједносног аспекта, фокус на параџематима и даље треба да остане присутан, све док се не ријеши потпуна интеграција свих њих.
Независне новине / Инфо Бијељина
