САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - ФБиХ 1. март обиљежава као такозвани дан независности БиХ, иако на нивоу БиХ никада није усвојен закон о празницима, а из Српске поручују да овај датум никада неће прихватити као празник.
 

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик наглашава да међународна заједница и бошњачка политичка елита морају да схвате да није могуће да Срби из политичких, историјских и других разлога прихвате 1. март као празник БиХ.
 

- Ми се не смијемо олако препустити причи, јер су ово тешке историјске теме и 1. март не може бити празник БиХ ако се жели да Република Српска буде у њој - каже Додик. Појашњава да  1. март не може бити празник свих, јер га је прогласила само Федерација, а никада ниједан орган БиХ, која ни нема закон о празницима.
 

- За нас Србе није могуће прихватити тај 1. март историјски, политички и сваких других разлога. Историјски он није датум који  су народи подржали. То само показује да у БиХ, народи кад једни славе други тугују, кад једни имају комеморације други имају славља, на сити датум. О 1. марту смо све рекли. За Србе то никад неће бити празник. Једино је логично било да се покуша окупити око датума за Дејтонски споразум - каже Додик.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић наглашава да је потпуно неприхватљиво да из ФБиХ 1. март, као празник, упорно покушавају да наметну свим народима у БиХ и 24 године од завршетка рата.
 

- За Српску, њене институције и српски народ тај празник не постоји. Срби тај дан памте по убиству српског свата на Башчаршији које је било наговјештај крвавог рата и прогона око 150.000 Срба из Сарајева. Тог 1. марта 1992. године су прегласавањем српског народа увели земљу у рат. Данас опет прегласавају српске судије у Уставном суду и заједничким институцијама БиХ. Оспоравају Српској право на прославу дана настанка, смета им српска застава. Све то јасно говори да нису одустали од ратног пројекта затирања српског идентитета, дерогирања Републике Српске и потпуне унитаризације БиХ по вољи бошњачке политичке елите - каже Чубриловић.

Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић сматра да они који су 1992. године били спремни да жртвују мир за такозвану независну БиХ увијек спремни да га жртвују. Стевандић је истакао да је проблем и што они који треба да чувају мир, односно ЕУ и земље Квинте, затварају очи пред ратнохушкачким порукама из ФБиХ, посебно из СДА.
 

- Проблем је и што ћуте када они 15 пута не изврше одлуке Уставног суда БиХ, а дигну невиђену хајку због једне одлуке која се тиче Републике Српске. Ту је ријеч о лицемјерству, неравноправности и подршци онима који суштински не теже миру, него стално спомињу рат и користе сличну реторику оној из 1992. године - објаснио је Стевандић.
Он је додао да Република Српска не признаје 1. март као празник, а да поносно слави 9. јануар у знак сјећања на датум када је она настала.

- Све што мислимо о 1. марту покажемо 9. јануара и то је наша порука - истакао је Стевандић.
 

Замјеник шефа Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица сматра да Бошњаци треба да се суоче са историјском одговорнишћу Алије Изетбеговића и тадашњег бошњачког руководства за неприхватање Кутиљеровог плана и рат који је изазван на данашњи дан 1992. године када је спроведен неуставни референдум о независности БиХ.

- Изетбеговић је одбацио Кутиљеров план који су прихватили Радован Караџић и Мате Бобан. Тај план је предвиђао консоцијацијско федерално уређење БиХ какво имамо и данас и које је у суштини договорено у Дејтону. Тај план је давао Бошњацима више градова него што данас имају, али га Изетбеговић није прихватио јер је желио унитарну БиХ - рекао је Мазалица.
Према његовим ријечима, након одбијања Кутиљеровог плана спроведен је референдум о независности БиХ који је био неуставан, јер није била довољна излазност.
Мазалица је подсјетио да је тада на референдуму прегласан српски народ, а да је потом услиједило убиство српског свата на Башчаршији, злочин у Доборовољачкој улици и отворени напади на касарне ЈНА.

- Та дешавања се поклапају са Изетбеговићевом изјавом у парламенту да ће жртвовати мир за независну БиХ. Та изјава, одбијање Кутиљеровог плана, спровођење референдума, убиство српског свата и напади на ЈНА која се мирно повлачила иду у прилог тврдњи да су Бошњаци одговорни за рат - нагласио је Мазалица.
 

Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ  позвао је власти Републике Српске да 1. март прогласе даном жалости и даном сјећања на убијене Србе у ФБиХ. Одбор подсјећа да је на територији данашње ФБиХ прије 1. марта 1992. године живјело 530.000 Срба, а да их је данас остало око 45.000.
 

"Крвави дан" који ни у ком случају не треба славити
 

Предсједник Асоцијације "Ствараоци Републике Српске" Момчило Крајишник истакао је да је 1. март 1992. године "крвав дан" и да га ни у ком случају не треба славити.
 

- Уочи 1. марта ситуација је била доста затегнута, јер је било очито да друга страна није хтјела никакву трансформацију БиХ, него је жељела да на силу издвоји БиХ из тадашње Југославије и званично онемогући реализацију свих споразума који су до тада постојали - подсјећа Крајишник.
 

Према његовим ријечима, то што се у дијелу другог ентитета тај крвави дан прославља као "дан независности" слика је свакодневице у БиХ.

- Оно што се на једној страни слави, на другој је поразно. У овом случају слави се дан који је био окидач за почетак рата - рекао је Крајишник, који је био први српски члан Предсједништва БиХ и први предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Он је подсјетио да су послије тога услиједиле демонстрације, барикаде, а сви ти догађаји ескалирали су у рат.

Предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић подсјаћа да је 1. март 1992. године обиљежило не само убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву, већ и пуцањ у српске симболе и знамења, чиме је упућена порука Србима да им више није мјесто у Сарајеву.
 

- Посљедице одлуке на референдуму о независности БиХ Срби и данас осјећају, а осјећаће и дуги низ година у будућности све док се БиХ не уреди на потпуно праведан начин - или да буде држава конститутивних народа који ће имати потпуно иста права или ће нестати и да свако крене својим путем - истакао је Савчић.

Он је навео да избор тог датума као празника у ФБиХ довољно говори о стварној намјери, жељи и односу према животу и будућности БиХ.
 

- Ако неко изабере 1. март као симбол који означава радикалну прекретницу у животу народа у БиХ која је довела до рата и ако то обиљежава толико година послије рата, дајући томе највећи историјски значај, довољно говори о жељи тих народа или тог народа да влада и да буде доминантан у БиХ, и још покушава и другима да наметне да је једино у реду оно што они мисле - истакао је Савчић.
 

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић сматра да прослава 1. марта, такозваног дана независности у ФБиХ, представља увреду за српске жртве рата јер се прославља почетак рата и прогон Срба са вјековних огњишта у БиХ.

- Посљедице грађанског рата у БиХ су несагледиве, присутне и 28 година након рата, хиљаде убијених, несталих и расељених људи, као и хиљаде разрушених кућа и огњишта - рекао је Лазић.
 

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да ФБиХ 1. марта слави почетак рата у БиХ и прогон Срба, истичући да и данас воде тај рат, само другим средствима, без пушака и оружја.

Рајилићева је рекла да прослава 1. марта, такозваног дана независности БиХ, сваке године представља константно вријеђање српског народа и српских жртава рата.

Она је упитала да ли ФБиХ слави убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или прогон стотина хиљада Срба и логоре које је почела оснивати.
 

Поруке из ФБиХ
 

Предсједавајући и члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић поводом 1. марта положили су цвијеће на спомен-обиљежју “Вјечна ватра” у Сарајеву, на мезарју Ковачи и на спомен-обиљежју убијеној дјеци Сарајева те спомен-обиљежју убијеним полицајцима у Великом парку и спомен-парку Враца.

Џаферовић је свим грађанима БиХ честитао празник и истакао да је "1. март један од најважнијих датума у историји БиХ".
 

Устврдио је да су "прије 28 година грађани БиХ, с готово двотрећинском вољом на референдуму казали да БиХ треба ићи путем независности, међународног признања".
 

- Грађани БиХ су казали "да" слободи и "не" јарму и ропству. Пријетио је нестанак и уништење БиХ, или ропство БиХ. Грађани су то препознали и с тако великим процентом одредили будућност наше домовине. Грађани БиХ су гласали за цјеловиту, демократску БиХ, државу равноправних народа и грађана на цијелом њеном територију. Ми се и данас боримо за цјеловиту и демократску БиХ и за равноправност свих људи у БиХ, без обзира гдје живјели - рекао је Џаферовић.
 

Додао је да је "генерација која је остварила независност БиХ, урадила епохалну ствар" и да је "након проглашења независности услиједила агресија на БиХ и часна и поносна одбрана БиХ од агресије".
 

- Вриједности 1. марта, владавина права и демократија, равноправност су вриједности за које се и данас залажемо и боримо. И изборит ћемо се. Наш коначан циљ је перспективна БиХ, функционална држава БиХ, држава у којој су сви људи равноправни, цјеловита, јединствена чланица Европске уније (ЕУ) и НАТО савеза. То су наши циљеви и ми ћемо их, ако Бог да, реализовати, без обзира на то што у БиХ и данас постоје снаге и силе које би имале неке друге планове с БиХ- поручио је Џаферовић.

Срна / РТРС / Анадолија / Глас Српске