Иако радио већ годинама отписују и најављују његов нестанак, он упорно опстаје. Главни разлог томе лежи у непосредности, топлини гласа и незамјењивости радија у аутомобилу.

Радио као медиј који је обиљежио добар дио 20. вијека у 21. вијек је стигао као његово већ помало застарјело наслијеђе. Међутим, упркос развоју технологије радио није изгубио значај. Његова улога је незамјењива нарочито у специфичним ситуацијама попут ратних дешавања или природних катастрофа. Овај медиј је вјерни пратилац у разним ситуацијама, зато је његова будућност неупитна. 



Радио је деценијама ту да нас информише, забавља и подучава, а и након појаве телевизије и интернета овај медиј не губи на значају. Истина, публика је нешто другачија, теме су савременије, а на одређени начин сви постајемо уредници властитог радијског програма. Наиме, најновије услуге емисија на захтјев омогућавају слушаоцима чак да сами постану уредници бирајући теме које желе и вријеме када желе да слушају, било у аутомобилу, уз читање или пред спавање.  



Иначе, колијевка радија је Америка. Једно од својих модерних чуда створила је 1920. године. Путовање од Америке до ових наших простора трајало је тек шест година. У Краљевини СХС, 15. маја 1926. године, почео је с емитовањем Радио Загреб, а затим су услиједили Радио Љубљана и Радио Београд.   

Генерална конференција УНЕСЦО-а је 2011. године прогласила 13. фебруар за свјетски дан радија, а за дан радија узела је дан када је 1946. године први пут Радио Уједињених нација емитовао програм ријечима: ,,Ово су Уједињене нације. Обраћамо се људима свијета.“

 Овај дан промовише радио као медиј и све могућности које он пружа - радио је добар пријатељ, животни сапутник, корисни савјетник, поуздан информатор...

У свакодневном животу, публика свих генерација свакодневно проналази разлог да слуша радио.

Портал Семберија инфо - М. Решидовић