Први дан децембра у свијету се обиљежава као Свјетски дан свјесности о ХИВ/АИДС-у, а обиљежавање тог датума траје више од 30 година на иницијативу WHO (World Health Organisation - Свјетске здравствене организације).

Циљеви обиљежавања  је подизање свијести о вирусу и АИДС-у као посљедици инфекције вирусом, антивирусној терапији, дискриминацији обољелих, а посебно о начинима превенције заразе. 

У Босни и Херцеговини се овај датум обиљежава сваког 1. децембра уз многобројне активности, а праћен је провођењем кампања којима је циљ смањити број заражених, а тиме и обољелих у нашој земљи. 

Иако је Босна и Херцеговина земља са малом инциденцом (број новобољелих) то нам не даје за право да умањујемо значај овог свјетски јавно здравственог проблема, кажу стручњаци из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Правило 90-90-90

Узимајући у обзир све већи број туриста који посјећују нашу земљу, затим долазак миграната и мигрантска криза која има велики утјецај на здравствени стандард наше земље, те све већи број наших грађана који путују у земље са високим стопама заражених и обољелих особа, као и све чешћа и присутнија употреба наркотика, посебно код интравенских овисника који указују на проблем и повећање стопе предострожности од масовније појаве ХИВ вируса код нашег становништва. 

​

Свјетска здравствена организација је још 2016. године донијела план назван “правило 90-90-90“, по којем је циљ СЗО (WHO) да до 2020 године 90 посто заражених буде дијагностицирано, 90 посто дијагностицираних узима антивирусне лијекове, и да 90 посто лијечених има немјерљив број вируса ХИВ-а у организму. 
ХИВ је и даље једно од битнијих јавноздравствених питања, и процјењује се да је до сада у свијету од инфекције ХИВ-ом умрло више од 32 милиона људи, а са крајем 2018. године процјењује се да је у свијету више од 37 милиона заражених особа ХИВ-ом.

Битно је знати да је ХИВ- вирус који у организму човјека уништава имунолошки систем и узрокује хроничну болест АИДС, а једнини начин да се зна је ли неко заражен је тестирање.  

Тестирање на ХИВ се препоручује свим особама које су ступале у сполни однос са непознатом или са већим бројем особа (промискуитетне особе), ако су се акцидентално или намјерно уболи на кориштену иглу, ако су у животу већ раније имали неку сполно преносиву болест. Битно је знати да велики број људи заражених ХИВ-ом годинама немају никакве симптоме болести.

Најчешћа три начина преношења вируса ХИВ  су незаштићеним сполним односом (вагинални, орални или анални) са зараженом особом, јер  према процјенама Свјетске здравствене организације број особа заражен на овај начин у неким земљама досеже и до 95 посто, крвљу, тј.изравним уносом крви заражене особе у незаражену (унос крви у веома малим количинама може довести до заразе ХИВ-ом), те вертикалним путем пријеноса, тј. са мајке на дијете.

Како се не преноси ХИВ

Јако битно је знати да се вирус ХИВ-а не преноси руковањем или грљењем, у контакту са предметима као нпр. новац, дршке у возилима јавног саобраћаја, кориштењем јавних тоалета, базена, сауна. 

Не преноси се преко чаша, есцајга, постељине, шмрцањем, кашљањем или кихањем, нити интимним контактом попут грљења, миловања, мастурбацијом. Стручњаци наводе да се ХИВ не преноси ни услугама фризерских и козметичких салона, путем домаћих или дивљих животиња, као ни послије убода инсеката.

Често се поставља питање који је најбољи начин заштите од ХИВ-а. 

У ИНЗ-у наводе да би се неко заштитио од ХИВ-а мора добро познавати путеве преноса вируса, а пожељни и потребни су употреба презерватива, апстиненција и сигуран партнер, као и тестирање ХИВ статуса која је јако битна и важна ствар код превенције преноса вируса, те је неопходна и употреба стерилних игала и шприца код ИВ наркомана је један од битнијих начина превенције преноса вируса крвљу.

Институт за здравље и сигурност хране Зеница