Извор: Глас Српске

​Посебан и увијек засебан. Галантан, каваљер каквих је данас мало, друг, колега.... Био је све то и много више, али данас утихнуше и наша пера, јер он више није међу нама.

Горан Маунага је оставио неизбрисив траг на странама "Гласа Српске".

У редакцији је имао свој кутак који је, како се каже, увијек "миром мирисао", а из којег су раскринкане бројне афере, објашњено новинарство студентима који су долазили и имали част да тада, а и годинама касније сједе поред таквог човјека који је знао шта и колико да прича.

Мало је говорио о себи, а пуно о стању у друштву.

Волио је да се нашали, а понекад кад се занесе и да подијели понеку анегдоту из свог богатог животног искуства.

Многе је ословљавао са „друже“, и око себе и с друге стране стране жице.

Ријетко кад је журио и тешко је повјеровати да је овако брзо отишао.

Овај пут заувијек, али име Горана Маунаге чувају и чуваће странице "Гласа", његове колеге и сви који имали част да с њим проживе дио свог живота.

Горан Маунага погинуо је у суботу у саобраћајној несрећи у мјесту Љубогошта код Пала.

Рођен је 11. марта 1959. године у Сарајеву гдје је завршио основну и средњу школу.

На Факултету политичких наука у Сарајеву, одсјек журналистика, дипломирао је 1984. године.

Каријеру је почео 1987. године у „Вечерњим новостима“, а највећи дио радног вијека, од 2008. до 2018. године провео је радећи у „Гласу Српске“.

Претходно је три године провео у „Независним новинама“, а након одласка из „Гласа“ постаје шеф дописништва агенције Срна у Источном Сарајеву.

Објављивао је текстове у бројним листовима широм региона, а током грађанског рата у БиХ био је уредник и новинар у листовима „Српска војска“ и „Јавност“.

За објављене текстове добио је бројне награде, како од новинских кућа у којима је радио, тако и од асоцијација са којима је сарађивао.

Горан Маунага остаће посебним словима уписан у осамдесетогодишњу историју „Гласа Српске“.

Твој Глас