Да ли је у хапшењу љевичарске терористкиње РАФ-а Данијеле Клете коришћена вјештачка интелигенција, односно програм за препознавање лица? И зашто су сада многи у Њемачкој због тога забринути?
 
Мајкл Колборн је био више него изненађен када су први резултати на његовом екрану почели да се појављују послије само пет до десет минута. Комплетна претрага била је готова за пола сата.

Колборн је истраживач у глобалној мрежи "Беллингцат" са сједиштем у Амстердаму. Води пројекат о десничарским екстремистима у Европи. За ауторе подкаста "Легион", који се емитује на њемачком јавном сервису РББ, прошле јесени је истраживао случај Данијеле Клете.

Она данас има 65 година, а била је припадница тзв. треће генерације "Фракције Црвене армије" (РАФ). За њом се трагало пуних 30 година. Ухапсила ју је полиција Доње Саксоније прошлог понедјељка, 26. фебруара, у Берлину. Нешто касније у њеном стану пронађена је и муниција.

"Ја нисам дао никакве информације полицији. А нисам ни једини који ју је тражио", рекао је Колборн за берлински "Тагесцајтунг".

Истина је да је послиједњих година било више покушаја да се уђе у траг Данијели Клете. У новембру прошле године истражитељи су, након једне дојаве, држали на оку њен стан у Берлину. Истовремено су и новинари подкаста "Легион" трагали за Клете, а у октобру су замолили Колборна да анализира фотографије из 2017. на којима је наводно била Клете.

Колборн је за претрагу користио вјештачку интелигенцији, односно програм који пореди лице на фотографији с фотографијама на интернету, прије свега на друштвеним мрежама.

"Цијели процес је трајао око 30 минута. Дакле, од потраге за лицем Данијеле Клете, до хипотезе да су фотографије старије жене снимљене у једном бразилском културном центру, највјероватније фотографије Данијеле Клете", каже Колборн.

Да би био сигуран, резултате је провјерио уз помоћ још једног програма.

"Према софтверу, на обје слике је била иста особа. Сматрао сам да је резултат вјероватан и то сам рекао новинарима подкаста. Препоручио сам им да прате тај траг."

Један од програма који је Колборн користио зове се "ПимЕyес". Свима је доступан, а он га је, каже, платио само 30 евра. Програм користи вјештачку интелигенцију да пронађе везе између различитих фотографија на интернету и тако прати људе на различитим сликама. Ако је фотографија јавно доступна, "ПимЕyес" може да је чита и анализира.

Тај старт-ап је основан 2017. у Пољској, а данас је у власништву једне компаније из Дубаија. Због своје нетранспарентне пословне праксе и контроверзног поступања по питању заштите података, "ПимЕyес" је више пута критикован, а против компаније је у Баден-Виртембергу крајем 2022. чак покренут и кривични поступак.

Ово није први пут да употреба софтвера за препознавање лица доспијева на насловне стране, о чему је и ДW више пута извјештавао у послиједњих неколико година, а тицало се, између осталог, и Србије. Посљедњи случај је из јесени прошле године, када је један налог на ТикТоку привукао пажњу након што је снимке са концерата Тејлор Свифт убацио у такав програм и идентификовао ко су били посјетиоци концерта. То су гледали милиони корисника те мреже.

За и против употребе спорног софтвера

Поставља се питање како је Мајкл Колборн, човјек који чак и не зна њемачки језик, могао за пола сата да пронађе терористкињу, а њемачка полиција за 30 година није? Односно, зашто полиција није користила такав програм у потрази за Данијелом Клете?

Зато што их кочи закон о заштити личних података.

"Програме које су користили новинари и истраживачи, полиција сме да користи само у ограниченој мери или под посебним условима”, објашњава Данијела Беренс, министарка унутрашњих послова Доње Саксоније.

Она притом наглашава да је полиција самостално ушла у траг Данијели Клете, да "успјех потраге нема никакве везе с истраживањем подкаста".

Министарка Беренс (СПД), уједно каже: "Већ дуго се залажем да нашим безбједносним органима обезбиједимо модерније методе надзора, омогућимо употребу вјештачке интелигенције и наоружамо је овлашћењима која су компатибилна с владавином закона и слободним друштвеним поретком", рекла је Беренс за "Тагесшпигел".
С њом се слаже и предсједник Савезног синдиката полиције Јохен Копелке.

"Није нам јасно зашто полицији није дозвољено да користи тако користан софтвер у доба вјештачке интелигенције, аутоматизације и дигитализације", рекао је Копелке и указао да су полиције у другим, сусједним државама ЕУ у том погледу веć далеко напредовале.


Он се, каже, залаже да се технологија за препознавање лица користи на жељезничким станицама, аеродромима и фудбалским стадионима.

Безбједност важнија од приватности

Огласила се и опозиција. Александер Тром из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) рекао је да владајућа коалиција "коначно мора да престане да не вјерује нашим полицајцима и мора да их опреми вјештинама које су у 21. вијеку неопходне".

Посланик владајућих Либерала (ФДП) Константин Куле сматра, међутим, да је полицијска употреба софтвера за препознавање лица "веома проблематична". "Грађани морају бити у могуćности да се крећу у јавном простору, а да се не могу да буду идентификовати на сваком кораку", каже он.

Орвелова 1984?

Истраживач Михаел Колбурн сматра да је у сваком случају неопходна друштвена дебата о томе да ли и како користити такве програме.

"Мислим да органи за спровођење закона не би требало да постављају камере у стилу Орвелове ’1984.’ и да свуда користе софтвер за препознавање лица. То би било страшно. Али, мислим да полиција треба боље да се упозна с дигиталним технологијама."

А на питање да ли га муче етичке сумње због тога што је његово истраживање можда посљедично довело до хапшења Данијеле Клете, Колбурн одговара: "Не. За њом се већ трагало и то не због лажних оптужби. Али, можда бих више волио да сам умјесто тога пронашао неколико одбјеглих неонациста."

(Танјуг)                                                              
​