Централна банка Босне и Херцеговине, према доступним информацијама, располаже са око три тоне злата, једног од носилаца глобалне финансијске стабилности.

Неке земље региона су своје злато продале, док неке годинама повећају своје резерве.

Тако убједљиво највише злата од земаља региона има Србија, око 36 тона, док Сјеверна Македонија има око 6,8 тона. 

Са друге стране, Хрватска је своје златне резерве продала, што се није показало добрим потезом, јер је то злато касније могла продати по много вишим цијенама.

Убједљиво највеће свјетске резерве злата имају Сједињене Америчке Државе, које према посљедњим информацијама располажу са 8.133 тоне и које чувају на сигурним локацијама. 

Злато које посједују САД одражава снагу њихове валуте, долара, односно његову глобалну доминацију као резервне валуте.

Након њих, највише злата посједује Њемачка, која располаже резервама са око 3.353 тоне.
Слиједи Италија са 2.452 тоне и Француска са 2.437 тона.

У првих 10 земаља свијета по резервама злата су Русија са 2.333 тоне, Кина са 2.192, Швајцарска са 1.040 тона, Јапан има 847, Индија 801, док Низоземска располаже са 612 тона злата.

Економиста Бојан Лучић истакао је за "Независне новине" да је тачан податак да су неке земље региона продавале злато, док су неке друге куповале. 

"Моменат продаје опредјељује да ли је нека стратегија добра или није и са тог становишта можемо рећи да су земље које су куповале злато профитирале јер је цијена злата порасла на тржишту. Теоретски, у модерним економијама злато више нема функцију коју је раније имало, али се ипак централне банке утркују како би у свом посједу имале што веће количине овог племенитог метала. Мислим да је главни разлог таквог понашања на тржишту чињеница да постоји велика забринутост због високог геополитичког ризика са једне стране и страха од високе инфлације са друге стране. Претпоставка је да велике банке предвиђају да ћемо се у наредном периоду суочити са неким екстремнијим облицима нестабилности јаких свјетских валута. Мислим да је овом тренду куповине злата значајно допринијела и чињеница да је пољуљано тржиште девизних резерви, при томе највише мислим на то да су, усљед ситуације у Украјини, заплијењена средства Руске Федерације. Чињеница да се то десило на "западу", од стране најлибералнијих и оних који су предводници демократије, јесте оно што највише плаши јер се оставља утисак да нема никаквих гаранција сигурности. Као закључак свега могао бих рећи да би било повољно и пожељно да се и БиХ придружи оваквим трендовима, макар док траје неизвјесност и несигурност на глобалном нивоу", објаснио је Лучић.

Игор Гавран, економски аналитичар, казао је да су наше резерве злата премале и један од највећих промашаја претходне управе Централне банке БиХ, који је био дубоко штетан по вриједност наших резерви и њихова отпорност на валутне ризике је била продаја дијела резерви. 

"Истовремено је већина централних банака свијета повећавала резерве и куповала злато. Сада је вриједност злата већ много виша и наравно да би свака нова куповина била много већа инвестиција него раније, а позитивне ефекте даљег раста вриједности бисмо дуже чекали. Чак и сада мислим да би дугорочна политика морала бити поступно повећање резерви злата јер оне јесу гарант стабилности и без обзира на могуће промјене дугорочно увијек доносе корист, а централне банке морају планирати дугорочно", нагласио је Гавран.
​
Према  његовим ријечима, такође би требало размислити о томе гдје је злато похрањено јер су многе државе своје златне резерве вратиле у своје трезоре. Данас државе у којима се злато налази превише олако одлучују да га блокирају и уводе санкције из геополитичких разлога, па постаје ризично чувати било какве резерве изван земље.

(Независне)