Шта би рецесија у Европи донијела БиХ
FOTO: Pixabay
Могућа рецесија у Европи би донијела рецесију и у Босни и Херцеговину, али нешто касније, истичу домаћи економисти за "Независне новине".
Наиме, економски експерти из Европе су забринути због ризика рецесије у европским државама до краја 2024. године.
Ово се види из објављених резултата кварталне анкете економских стручњака (ЕЕС) коју су провели Институт за економска истраживања ИФО из Минхена и Швајцарски институт за економску политику.
Тако експерти из Њемачке, Велике Британије и Низоземске сматрају да вјероватноћа рецесије у овим земљама износи 38 одсто.
У Италији вјероватноћа рецесије до краја године износи 27 одсто, Француској 23 одсто, а Шпанији 22 одсто.
Ако се гледа по областима, највећу забринутост због рецесије показују стручњаци из источне Европе, Јужне Америке, Сјеверне Америке, те сјеверне и западне Европе.
Главни фактори који, према мишљењу стручњака, могу да утичу на евентуалну рецесију су геополитички догађаји и раст цијена енергије.
Експерти очекују глобални економски раст од 2,4 одсто у 2024. години и његово убрзање на 2,9 одсто у 2025. години и на 3,3 одсто у 2027.
Економиста Бојан Лучић каже да се у посљедњем извјештају за протеклу годину види да је седам држава Европске уније ушло у рецесију, јер према подацима Еуростата, имају два узастопна квартала са падом економије.
"У другом кварталу 2023. године (април, мај, јун) 12 од 27 чланица Европске уније је забиљежило пад економских активности (БДП-а), а од њих седам је имало пад и у првом кварталу. Међу државама које имају формалну рецесију су и највећа европска економија Њемачка, као и Финска, Ирска, Чешка, Пољска, Мађарска и Естонија. Осим ових држава пад економије у другом кварталу имале су Низоземска, Летонија, Аустрија, Шведска и Луксембург. Укупан раст економије на нивоу свих чланица ЕУ у другом кварталу износио је нула процената, док је у првом кварталу постојао раст од 1,1 проценат, што је значајно успоравање европске економије. Због страха од могуће рецесије, Европска централна банке (ЕЦБ) не разматра тренутно опцију повећања референтне каматне стопе. ЕЦБ сада више брине опасност да цијела ЕУ зона уђе у рецесију него да инфлација, због које су и повећавали каматне стопе, настави раст", нагласио је Лучић.
Према његовим ријечима, БиХ и Република Српска свакако не могу остати имуне на дешавања у ЕУ.
"Снажни су инфлаторни утицаји и нека очекивана путања инфлације требало би да прати ону у ЕУ. Очекивана инфлација од три одсто у 2024. години значи да ће реални расположиви доходак бити под снажним притиском, што ће додатно успоравати и номиналну, не само реалну економску активност у земљи. Пројекција нашег БДП-а за 2024. годину је позитивна, али у условима изузетно високе неизвјесности и зависности од повезаности са ЕУ тешко је са сигурношћу рећи да ће се и успјети у тим пројекцијама. Економија се не налази у класичном пословном циклусу и јако је тешко дати процјене вриједности реалног БДП-а, његових компоненти, као и осталих макроекономских варијабли", навео је Лучић за "Независне новине".
Адмир Чавалић, економски аналитичар, истакао је да потенцијална рецесија у Европи значи аутоматски одгођену рецесију за БиХ, посебно ако се говори о тржиштима која су битна, попут Њемачке или Италије.
"Ове земље имају високо учешће у укупним вањскотрговинским активностима БиХ. Аутоматски се та рецесија у Европи пребацује на БиХ, али не одмах, што је битно нагласити. Слична ситуација се десила 2008, 2009. године, када је код нас рецесија у односу на Европу дошла тек кроз годину дана", појаснио је Чавалић.
(Независне)
Наиме, економски експерти из Европе су забринути због ризика рецесије у европским државама до краја 2024. године.
Ово се види из објављених резултата кварталне анкете економских стручњака (ЕЕС) коју су провели Институт за економска истраживања ИФО из Минхена и Швајцарски институт за економску политику.
Тако експерти из Њемачке, Велике Британије и Низоземске сматрају да вјероватноћа рецесије у овим земљама износи 38 одсто.
У Италији вјероватноћа рецесије до краја године износи 27 одсто, Француској 23 одсто, а Шпанији 22 одсто.
Ако се гледа по областима, највећу забринутост због рецесије показују стручњаци из источне Европе, Јужне Америке, Сјеверне Америке, те сјеверне и западне Европе.
Главни фактори који, према мишљењу стручњака, могу да утичу на евентуалну рецесију су геополитички догађаји и раст цијена енергије.
Експерти очекују глобални економски раст од 2,4 одсто у 2024. години и његово убрзање на 2,9 одсто у 2025. години и на 3,3 одсто у 2027.
Економиста Бојан Лучић каже да се у посљедњем извјештају за протеклу годину види да је седам држава Европске уније ушло у рецесију, јер према подацима Еуростата, имају два узастопна квартала са падом економије.
"У другом кварталу 2023. године (април, мај, јун) 12 од 27 чланица Европске уније је забиљежило пад економских активности (БДП-а), а од њих седам је имало пад и у првом кварталу. Међу државама које имају формалну рецесију су и највећа европска економија Њемачка, као и Финска, Ирска, Чешка, Пољска, Мађарска и Естонија. Осим ових држава пад економије у другом кварталу имале су Низоземска, Летонија, Аустрија, Шведска и Луксембург. Укупан раст економије на нивоу свих чланица ЕУ у другом кварталу износио је нула процената, док је у првом кварталу постојао раст од 1,1 проценат, што је значајно успоравање европске економије. Због страха од могуће рецесије, Европска централна банке (ЕЦБ) не разматра тренутно опцију повећања референтне каматне стопе. ЕЦБ сада више брине опасност да цијела ЕУ зона уђе у рецесију него да инфлација, због које су и повећавали каматне стопе, настави раст", нагласио је Лучић.
Према његовим ријечима, БиХ и Република Српска свакако не могу остати имуне на дешавања у ЕУ.
"Снажни су инфлаторни утицаји и нека очекивана путања инфлације требало би да прати ону у ЕУ. Очекивана инфлација од три одсто у 2024. години значи да ће реални расположиви доходак бити под снажним притиском, што ће додатно успоравати и номиналну, не само реалну економску активност у земљи. Пројекција нашег БДП-а за 2024. годину је позитивна, али у условима изузетно високе неизвјесности и зависности од повезаности са ЕУ тешко је са сигурношћу рећи да ће се и успјети у тим пројекцијама. Економија се не налази у класичном пословном циклусу и јако је тешко дати процјене вриједности реалног БДП-а, његових компоненти, као и осталих макроекономских варијабли", навео је Лучић за "Независне новине".
Адмир Чавалић, економски аналитичар, истакао је да потенцијална рецесија у Европи значи аутоматски одгођену рецесију за БиХ, посебно ако се говори о тржиштима која су битна, попут Њемачке или Италије.
"Ове земље имају високо учешће у укупним вањскотрговинским активностима БиХ. Аутоматски се та рецесија у Европи пребацује на БиХ, али не одмах, што је битно нагласити. Слична ситуација се десила 2008, 2009. године, када је код нас рецесија у односу на Европу дошла тек кроз годину дана", појаснио је Чавалић.
(Независне)
