- Европски лидери траже да се појачају напори како би се осигурала безбjедност континента, након што је фаворит за републиканску предсjедничку номинацију Доналд Трамп рекао да ће "охрабрити" Русију да "ради шта год хоће" чланицама НАТО које не троше довољно на одбрану и након што је додатна америчка помоћ Украјини доведена у питање због противљења републиканаца у Представничком дому.

Коментари бившег америчког предсједника о војној алијанси коју предводе САД подигли су узбуну међу савезницима и изазвали оштре осуде у Бијелој кући, а актуелни предсједник САД Џозеф Бајден назвао их је "глупим" и "срамним". 

Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио је да било каква сугестија да савезници неће бранити једни друге подрива њихову безбједност, укључујући безбједност САД.

Дипломате из више земаља НАТО инсистирале су на томе да је задржавање САД у склопу алијансе и даље од основне важности да се одврати пријетња од Русије.

Столтенберг је у сриједу рекао да ће 18 од 31 земље чланице НАТО ове године достићи циљну потрошњу за одбрану од два одсто бруто домаћег производа и истакао да је прошле године забољежено "невиђено повећање" за одбрану европских земаља и Канаде од 11 одсто, што је подстакнуто ратом Русије у Украјини. 

Он је нагласио да ће, свеукупно, европски савезници и Канада додати више од 600 милијарди долара на своју потрошњу за одбрану од када су поставили циљ о издвајању два одсто БДП-а прије једну деценију.

Рат Русије против Украјине послужио је као позив на буђење европским земљама, а цифра од два одсто БДП-а постала је минимални захтјев, а не циљ. 

Кључни играчи као што је Њемачка повећали су своју потрошњу и спремни су да испуне циљ ове године. Шпанија планира да достигне циљ од два одсто 2029. године, а Словенија 2030. године. 

Иако је у последње време фокус на потрошњи НАТО за одбрану, питање подршке Украјини било је на столу на састанку НАТО у сриједу. 

Амерички Сенат је дан раније одобрио дуго одлагано финансирање ратних напора Украјине, али изгледа да ће Представнички дом САД, који предводе републиканци, одбацити тај пакет. 

Сумње у будућу америчку помоћ појавиле су се у вријеме када Украјина упозорава да су њене снаге надјачане док се суочавају са спорим напредовањем Русије дуж линије фронта.

Предсједница Европског парламента Роберта Мецола у понедељак је рекла да је потребно више урадити у погледу издвајања за одбрану појединих земаља, али је нагласила да ће Европа послати "јасну поруку, без обзира на то ко ће водити сљедећу америчку администрацију", да је ЕУ "довољно јака да можемо да бранимо једни друге". 

Белгијски премијер Александер Де Кро је, реагујући на коментаре Трампа, истакао да је јединство највећа предност Запада против руског предсједника Владимира Путина.

"Посљедња ствар коју треба да урадимо је да то одбацимо", рекао је Де Кро, али је признао да Европа има  одговорност да преузме своју безбједност у своје руке.

"У годинама које долазе морамо да изградимо јачи европски стуб унутар НАТО-а", истакао је он.

Пољски премијер Доналд Туск посетио је раније ове недеље немачког канцелара Олафа Шолца у Берлину и француског предсједника Емануела Макрона у Паризу како би координисао спољнополитичку сарадњу између земаља и појачао безбједносну сарадњу у Европи.

Шолц је на заједничкој конференцији за новинаре рекао да Њемачка и Пољска сарађују и истакао да су неопходни солидарност и заједничка акција, "посебно у вријеме када руски империјализам угрожава нашу заједничку безбједност у Европи". 

 "Зато се залажемо једни за друге у ЕУ и у НАТО", рекао је Шолц.

Туск је рекао да недостатак новца неће одлучити о судбини рата, али је оцијенио да је потребна већа одлучност да се европско богатство искористи за безбједност и одбрану.

Макрон је позвао на јачање европске одбрамбене индустрије и рекао да ће то омогућити да Европа постане безбједносна и одбрамбена сила комплементарна НАТО-у. 

Макрон је у јануару позвао европске земље да се припреме да подрже Украјину у случају да Вашингтон одлучи да престане да јој помаже.

Француски министар иностраних послова Стефан Сежурне разговарао је на састанку у оквиру Вајмарског троугла са шефицом њемачке дипломатије Аналеном Бербок и шефом пољске дипломатије Радославом Сикорским о продубљивању спољнополитичке и безбједносне сарадње.

Сежурне је, након Трампових коментара, рекао да је Европи потребна још једна "полиса животног осигурања" поред НАТО.

Шефица њемачке дипломатије рекла је да ЕУ мора да брине о безбједности Украјинаца, а да то значи и бригу о сопственој безбједности. 

"Мислим да нам је  потребна унија одбране и безбједности, са заједничким куповинама и удруживањем наших снага“, поручила је Бербок.

(Тањуг)