- У ЕУ данас (субота) почиње пуна примјена Закона о дигиталним услугама, који ће, између осталог, из темеља промијенити начин на који се рангирају интернет сајтови.

Осим јачања сигурности на интернету, заштите дјеце и малољетника, и транспарентнијег прикупљања информација о корисницима, важне одредбе закона односе се на сузбијање дезинформација.

Иако се то нигдје експлицитно не наводи, подразумијева се да ће највише пажње бити посвећено оном што ЕУ види као "штетни руски утицај", односно ботови који дјелују у европском простору с циљем збуњивања јавности и пласирања дезинформација и мисинформација.

Европски медији истичу да је ступање на снагу ових одредби циљано темпирано уочи кампање за европске изборе који се одржавају у јуну.

Кодекс сузбијања дезинформација ЕУ је усвојила 2022. године, а Закон о дигиталним услугама ступио је на снагу у августу 2023. године, о чему смо писали.

Одредбе о дезинформацијама, које су засноване на Кодексу, ступају на снагу данас.

Кодекс предвиђа демонетизацију, односно укидање прихода сајтовима од реклама од стране великих платформи-домаћина који не поштују одредбе Кодекса, обавезу јачања транспарентности политичког оглашавања, дерангирање сајтова који шире лажне вијести и дезинформације, јачање контроле корисника платформи над њиховим приватним подацима, као и јачање транспарентности, факт чекинга, односно провјеравања чињеница и омогућавање истраживачима да приступе великим платформама попут Гооглеа или Фацебоока ради провјере да ли се држе одредби и регулатива ЕУ.

Примјера ради, ово значи да ће Гоогле смањивати видљивост претраживања оних сајтова за које утврди да се не придржавају ових одредби, међу којима је и ширење дезинформација. Фацебоок и YоуТубе ће, на примјер, укидати приходе од рекламирања тим сајтовима.

На Гооглеовој платформи су објавили да су већ прилагодили своје процедуре како би се у потпуности придржавали одредби Закона о дигиталним услугама ЕУ.

"Радујемо се наставку сарадње са Европском комисијом и другим заинтересованим странама, укључујући техничке и политичке стручњаке, док напредујемо у овом важном послу", кажу у Гооглеу.

Они истичу да ће експерти моћи да упозоравају на непримјерен садржај, те наглашавају да су сличан програм успоставили још 2012. године, а да су од 2021. године почели програм заштите дјеце и малољетника од штетних садржаја на интернету.

"Поред ових напора, Гоогле Сафетy Енгинееринг Центер у Даблину помаже регулаторима, креаторима политике и цивилном друштву да стекну практично разумијевање нашег приступа модерирању садржаја и нуди нам вриједне могућности да учимо од ових стручњака и сарађујемо с њима", кажу у Гооглеу.

Као што смо већ писали, иако БиХ није у ЕУ, све платформе које дјелују на простору ЕУ ће исту политику примјењивати и према осталим земљама у региону, као што је БиХ.

Осим тога, БиХ као земља која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању и која се налази на европском путу обавезна је да у своје законодавство уграђује одредбе правне стечевине ЕУ.

Када смо прошли пут контактирали Регулациону агенцију за комуникације БиХ, они су нам рекли да је надлежност за примјену закона на Европској комисији, и да ће се у пуном обиму почети примјењивати 17. фебруара 2024. године, односно данас.

"Иако се ради о закону који има директну примјену у државама чланицама ЕУ, у Босни и Херцеговини, која је у процесу придруживања ЕУ обавезна ускладити свој законодавни оквир са ЕУ оквиром, биће потребно извршити транспоновање у домаће законодавство, као и одредити надлежне институције и координатора за дигиталне услуге", појаснили су нам они.

(Независне)