ДР СТОЈАНКА ШКОРИЋ, НАЧЕЛНИК АМБУЛАНТЕ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ ИЗ ПЕДИЈАТРИЈЕ, О ПРЕДНОСТИ РЕДОВНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ КОД ДЈЕЦЕ
Извор: Семберија инфо
Вакцинисањем дјетета чувате његово здравље и утичете на стварање колективног имунитета!
Вакцина представља један од највећих цивилизацијских достигнућа у области очувања и унапређења здравља људи и чини је најисплативијом здравственом интервенцијом. Женевска конвенција из 1999. године, чији је потписник и наша земља, прописује као основно цивилизацијско право сваког дјетета – право на оптималну здравствену заштиту, у коју спада и вакцинација. Одузимањем овог права дјетету, угрожава се његово право да буде здраво.
Вакцинација је безбједан, ефикасан и једноставан начин да заштитите своје дијете од одређених заразних болести. Вакцинација је активна имунизација када се у наш организам намјерно убацују ослабљени узрочници одређених појединих болести (или одређених њихових дијелова), који изазивају реакцију нашег имуног система – стварају се специфична антитијела против узрочника болести коју изазивају’’, казала је за ,,Семберија инфо’’ др Стојанка Шкорић, начелник Амбуланте за специјалистичке консултације из педијатрије у Дому здравља Бијељина.
Како објашњава, имуни систем памти и када се једном створе антитијела, постају наша дуготрајна одбрана која је спремна да се активира и брани наш организам када буде нападнут од стране бактерија или вируса који изазивају болест. Важећи календар имунизације једне државе представља редослијед давања вакцина у односу на узраст и представља водич за спровођење обавезне, законом прописане вакцинације.
Болести које вакцинације спречавају припадају, углавном, групи заразних болести.
Колективни или групни имунитет се постиже ако је већи дио одређене популације вакцинисан против неке заразне болести.Колективни имунитет је индиректан облик заштите од заразних болести. Проценат популације која мора бити вакцинисана да би се постигао колективни имунитет различит је за одређене болести. Примјер су морбили, гдје проценат вакцинисаних мора бити око 95%, пертусиса 92-95%, паротитиса 80%, да би се постигао ефекат колективног имунитета и да не би дошло до појаве епидемије.
- Редовном вакцинацијом дјеце штитимо и одређену популацију која из оправданих здравствених разлога не може бити вакцинисана, дојенчад која по календару нису добила вакцину и старије особе. Редовном вакцинацијом данас се успјешно држе под контролом и сузбијају болести које су у прошлости имале велику стопу инвалидитета и смртности. Код дјеце која нису вакцинисана, а оболе од заразне болести, може доћи до компликација као што су упала плућа, одузетост мишића, оштећење мозга и многе друге. У неким дијеловима свијета, у којима вакцине нису доступне, заразне болести су још увијек дио свакодневице, а дјеца од њих и даље умиру (туберкулоза, хепатитис Б, велики кашаљ, морбили, заушке, дјечија парализа, тетанус)’’, прецизира др Шкорић и објашњава шта вакцине садрже.
Вакцине садрже:
Главни активни састојак (антиген) – умртвљен или жив (али ослабљен) узрочник болести (бактерија, вирус) или поједини његови дијелови, који не могу изазвати болест, али су довољни да подстакну имунолошки систем да ствара антитијела неопходна за одбрану организма од инфекције.
Растварач је најчешће стерилисана вода.
Конзерванси и стабилизатори – штите вакцину од загађења, олакшавају чување, омогућавајући да остане безбједна, дјелотворна и спремна за употребу.
•Адјувансе – повећавају дјелотворност вакцина у организму.
Одређене вакцине дају се само у једној дози (нпр. BCG– против туберкулозе), или је потребно дати више доза у току прве године бебиног живота), док је за неке потребна ревакцинација до одређених година, али и касније током живота (тетанус) и зависи да ли се ради о вакцини са живим или мртвим узрочником.
Свака наредна доза мртве вакцине додатно подиже ниво имунитета до потребног нивоа. Живе вакцине омогућавају да се мала количина унијетог узрочника временом контролисано размножава у тијелу дјетета и тако постепено стимулише имуни систем да ствара оптималне количине антитијела.
- Независно о којој вакцини се ради, важно је да дијете прими све потребне дозе вакцине и ако се пропусти доза вакцине, потребно је само наставити вакцинацију.
Имунитет против одређених болести након вакцинације може временом да ослаби и препорука је да се код тих болести прими додатна доза вакцине (ревакцинација). Примјер је вакцина против великог кашља која омогућава заштиту у периоду око 10 година. Вакцина против тетануса пружа заштиту до 10 година, вакцине од морбила, рубеоле и паротитиса ( ММР)-а, пружа дуготрајан имунитет. Вријеме у коме је заштита од вакцине најефикаснија је период дјетињства када је могућност да дође до инфекције највећа. Имунолошки систем код дјеце није довољно развијен да се избори са тежим инфекцијама и зато се вакцине дају у раном узрасту по важећем календару имунизације’’, наводи др Стојанка Шкорић, потврђујући да сваки лијек може изазвати нежељене реакције, што важи и за вакцине.
-Нежељене реакције су могуће, али су код већине дјеце благе и пролазне, и углавном локалне (на мјесту убода) – оток, црвенило и бол. Од системских реакција, најчешће је пораст тјелесне температуре. Уколико дијете добије температуру изнад 38,5 степени Целзијусових и има локалну реакцију на мјесту давања вакцине, може се дати парацетамол или ибупрофен, уз консултацију са педијатром. Након давања ММР вакцине, повишена температура може да се јави чак и послије шест до 10 дана и тада се сматра уобичајеном реакцијом. Поступак је исти као у било ком другом случају повишене тјелесне температуре код дјетета. Препоручене дозе парацетамола и ибупрофена зависе од узраста дјетета. Дјеца која болују од хроничних болести важно је да буду уредно и правовремено вакцинисана, ради ризика од тежих компликација и већих пријетњи по здравље, ако оболе од заразне болести.
Дјеца код које природа болести или терапија може значајно да смањи имунитет, што може довести до неуобичајене реакције организма на вакцину, треба размотрити давање одређених вакцина (малигне болести и поремећај имунитета). Због ове дјеце, код којих из здравствених разлога није могућа редовна вакцинација и ризика да оболе од заразне болести, потребно је да здрава дјеца буду уредно вакцинисана, како би се могућност ширења заразе у колективу смањила на минимум. Сумња у безбједност и добробит вакцина стара је колико и проналазак вакцине, што може да одложи провођења имунизације и да изазове озбиљне пријетње по здравље људи широм свијета. Од самих почетака, вакцинација је изазивала неповјерење и имала противнике, како у општој, тако и стручној јавности. Поједини родитељи имају дилеме да ли вакцинисати дијете, на основу информација које пласирају бројни непровјерени извори, међу којима предњаче поједини медији и друштвене мреже…
Доказано је да вакцине не проузрокују аутизам, дијабетес, мултиплу склерозу, астму, нити поремећај пажње (хиперактивност) код дјетета. Бројне студије, чији је циљ био да покаже да ли код дјеце која су примила одређену вакцину постоји већа вјероватноћа да ће обољети од поменутих болести, показале су да не постоји веза између ових болести и вакцине. Вакцинисањем свог дјетета чувате његово здравље и онемогућавате ширење потенцијалног заразног обољења и утичете на стварање колективног имунитета – у вртићу или школи’’, закључује на крају за ,,Семберија инфо’’ начелница Амбуланте за специјалистичке консултације из педијатрије у Дому здравља Бијељина др Стојанка Шкорић.
Позив за вакцинацију
Због проглашене епидемије морбила на подручју Тузланског кантона позивају се родитељи/старатељи дјеце, чији је узраст од једне до шест година, а која нису примила прву дозу МРП вакцине да закажу преглед дјеце код педијатра и да се она вакцинишу са МРП вакцином уколико немају контраиндикација за вакцинацију.
Исто се позивају родитељи/старатељи дјеце, чији је узраст шест и више година, а која нису примила једну или обје дозе МРП вакцине да закажу преглед дјеце код педијатра/доктора породичне медицине и да се она вакцинишу са МРП вакцином уколико немају контраиндикација за вакцинацију.
- МРП вакцина штити нашу дјецу од морбила, рубеоле и паротитиса’’, подсјећају из Дома здравља Бијељина.
Вакцинисањем дјетета чувате његово здравље и утичете на стварање колективног имунитета!
Вакцина представља један од највећих цивилизацијских достигнућа у области очувања и унапређења здравља људи и чини је најисплативијом здравственом интервенцијом. Женевска конвенција из 1999. године, чији је потписник и наша земља, прописује као основно цивилизацијско право сваког дјетета – право на оптималну здравствену заштиту, у коју спада и вакцинација. Одузимањем овог права дјетету, угрожава се његово право да буде здраво.
Вакцинација је безбједан, ефикасан и једноставан начин да заштитите своје дијете од одређених заразних болести. Вакцинација је активна имунизација када се у наш организам намјерно убацују ослабљени узрочници одређених појединих болести (или одређених њихових дијелова), који изазивају реакцију нашег имуног система – стварају се специфична антитијела против узрочника болести коју изазивају’’, казала је за ,,Семберија инфо’’ др Стојанка Шкорић, начелник Амбуланте за специјалистичке консултације из педијатрије у Дому здравља Бијељина.
Како објашњава, имуни систем памти и када се једном створе антитијела, постају наша дуготрајна одбрана која је спремна да се активира и брани наш организам када буде нападнут од стране бактерија или вируса који изазивају болест. Важећи календар имунизације једне државе представља редослијед давања вакцина у односу на узраст и представља водич за спровођење обавезне, законом прописане вакцинације.
Болести које вакцинације спречавају припадају, углавном, групи заразних болести.
Колективни или групни имунитет се постиже ако је већи дио одређене популације вакцинисан против неке заразне болести.Колективни имунитет је индиректан облик заштите од заразних болести. Проценат популације која мора бити вакцинисана да би се постигао колективни имунитет различит је за одређене болести. Примјер су морбили, гдје проценат вакцинисаних мора бити око 95%, пертусиса 92-95%, паротитиса 80%, да би се постигао ефекат колективног имунитета и да не би дошло до појаве епидемије.
- Редовном вакцинацијом дјеце штитимо и одређену популацију која из оправданих здравствених разлога не може бити вакцинисана, дојенчад која по календару нису добила вакцину и старије особе. Редовном вакцинацијом данас се успјешно држе под контролом и сузбијају болести које су у прошлости имале велику стопу инвалидитета и смртности. Код дјеце која нису вакцинисана, а оболе од заразне болести, може доћи до компликација као што су упала плућа, одузетост мишића, оштећење мозга и многе друге. У неким дијеловима свијета, у којима вакцине нису доступне, заразне болести су још увијек дио свакодневице, а дјеца од њих и даље умиру (туберкулоза, хепатитис Б, велики кашаљ, морбили, заушке, дјечија парализа, тетанус)’’, прецизира др Шкорић и објашњава шта вакцине садрже.
Вакцине садрже:
Главни активни састојак (антиген) – умртвљен или жив (али ослабљен) узрочник болести (бактерија, вирус) или поједини његови дијелови, који не могу изазвати болест, али су довољни да подстакну имунолошки систем да ствара антитијела неопходна за одбрану организма од инфекције.
Растварач је најчешће стерилисана вода.
Конзерванси и стабилизатори – штите вакцину од загађења, олакшавају чување, омогућавајући да остане безбједна, дјелотворна и спремна за употребу.
•Адјувансе – повећавају дјелотворност вакцина у организму.
Одређене вакцине дају се само у једној дози (нпр. BCG– против туберкулозе), или је потребно дати више доза у току прве године бебиног живота), док је за неке потребна ревакцинација до одређених година, али и касније током живота (тетанус) и зависи да ли се ради о вакцини са живим или мртвим узрочником.
Свака наредна доза мртве вакцине додатно подиже ниво имунитета до потребног нивоа. Живе вакцине омогућавају да се мала количина унијетог узрочника временом контролисано размножава у тијелу дјетета и тако постепено стимулише имуни систем да ствара оптималне количине антитијела.
- Независно о којој вакцини се ради, важно је да дијете прими све потребне дозе вакцине и ако се пропусти доза вакцине, потребно је само наставити вакцинацију.
Имунитет против одређених болести након вакцинације може временом да ослаби и препорука је да се код тих болести прими додатна доза вакцине (ревакцинација). Примјер је вакцина против великог кашља која омогућава заштиту у периоду око 10 година. Вакцина против тетануса пружа заштиту до 10 година, вакцине од морбила, рубеоле и паротитиса ( ММР)-а, пружа дуготрајан имунитет. Вријеме у коме је заштита од вакцине најефикаснија је период дјетињства када је могућност да дође до инфекције највећа. Имунолошки систем код дјеце није довољно развијен да се избори са тежим инфекцијама и зато се вакцине дају у раном узрасту по важећем календару имунизације’’, наводи др Стојанка Шкорић, потврђујући да сваки лијек може изазвати нежељене реакције, што важи и за вакцине.
-Нежељене реакције су могуће, али су код већине дјеце благе и пролазне, и углавном локалне (на мјесту убода) – оток, црвенило и бол. Од системских реакција, најчешће је пораст тјелесне температуре. Уколико дијете добије температуру изнад 38,5 степени Целзијусових и има локалну реакцију на мјесту давања вакцине, може се дати парацетамол или ибупрофен, уз консултацију са педијатром. Након давања ММР вакцине, повишена температура може да се јави чак и послије шест до 10 дана и тада се сматра уобичајеном реакцијом. Поступак је исти као у било ком другом случају повишене тјелесне температуре код дјетета. Препоручене дозе парацетамола и ибупрофена зависе од узраста дјетета. Дјеца која болују од хроничних болести важно је да буду уредно и правовремено вакцинисана, ради ризика од тежих компликација и већих пријетњи по здравље, ако оболе од заразне болести.
Дјеца код које природа болести или терапија може значајно да смањи имунитет, што може довести до неуобичајене реакције организма на вакцину, треба размотрити давање одређених вакцина (малигне болести и поремећај имунитета). Због ове дјеце, код којих из здравствених разлога није могућа редовна вакцинација и ризика да оболе од заразне болести, потребно је да здрава дјеца буду уредно вакцинисана, како би се могућност ширења заразе у колективу смањила на минимум. Сумња у безбједност и добробит вакцина стара је колико и проналазак вакцине, што може да одложи провођења имунизације и да изазове озбиљне пријетње по здравље људи широм свијета. Од самих почетака, вакцинација је изазивала неповјерење и имала противнике, како у општој, тако и стручној јавности. Поједини родитељи имају дилеме да ли вакцинисати дијете, на основу информација које пласирају бројни непровјерени извори, међу којима предњаче поједини медији и друштвене мреже…
Доказано је да вакцине не проузрокују аутизам, дијабетес, мултиплу склерозу, астму, нити поремећај пажње (хиперактивност) код дјетета. Бројне студије, чији је циљ био да покаже да ли код дјеце која су примила одређену вакцину постоји већа вјероватноћа да ће обољети од поменутих болести, показале су да не постоји веза између ових болести и вакцине. Вакцинисањем свог дјетета чувате његово здравље и онемогућавате ширење потенцијалног заразног обољења и утичете на стварање колективног имунитета – у вртићу или школи’’, закључује на крају за ,,Семберија инфо’’ начелница Амбуланте за специјалистичке консултације из педијатрије у Дому здравља Бијељина др Стојанка Шкорић.
Позив за вакцинацију
Због проглашене епидемије морбила на подручју Тузланског кантона позивају се родитељи/старатељи дјеце, чији је узраст од једне до шест година, а која нису примила прву дозу МРП вакцине да закажу преглед дјеце код педијатра и да се она вакцинишу са МРП вакцином уколико немају контраиндикација за вакцинацију.
Исто се позивају родитељи/старатељи дјеце, чији је узраст шест и више година, а која нису примила једну или обје дозе МРП вакцине да закажу преглед дјеце код педијатра/доктора породичне медицине и да се она вакцинишу са МРП вакцином уколико немају контраиндикација за вакцинацију.
- МРП вакцина штити нашу дјецу од морбила, рубеоле и паротитиса’’, подсјећају из Дома здравља Бијељина.
