Извор: Политика

​Српска православна црква данас обележава Бадњи дан, који се прославља дан пред Божић. Ово је последњи дан божићног поста, а породице за посном трпезом дочекују дан рођења Исуса Христа. У православним храмовима се служи литургија, а на вечерњој служби се пали Бадњак. Он се сече ујутру, тачније младо храстово или церово дрво.

Домаћин са децом одлази ујутру у шуму по Бадњак. Ово дрво симболише Христа и његов долазак на свет, док његово паљење представља топлину Христове љубави. Такође, представља и подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је Јосиф заложио како би се новорођено дете угрејало.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају: „Ко је?”, одговара: „Бадњак вам долази у кућу.” Потом му домаћица отвара и говори: „Добро вече, бадњаче!” Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане: „Срећно вам Бадње вече”, а укућани отпоздрављају: „Бог ти добро дао и среће имао”, док домаћица сипа по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин квоца као квочка, а домаћица и деца иду за њим и пијучу као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Слама подсећа на ону на коју је Богородица положила Христа. Кућа се кади тамјаном и у сламу се стављају дарови, који подсећају на дарове којима су мудраци са Истока даровали новорођеног Христа.

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера. Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.