Извор: Глас Српске / Вељко Зељковић

БАЊАЛУКА - Због свих дешавања унутар Европске уније, све веће рецесије која тресе земље чланице ове уније и која тјера велики број предузећа у банкрот, привреда Српске могла би се наћи у великим проблемима, који би могли кулминирати током наредне године.

Упозорава на ово предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић анализирајући ситуацију код нас и унутар земаља Европске уније, а у свјетлу посљедњих података да су банкроти унутар ове заједнице већ премашили ниво из 2008. године.

- Обим индустријске производње, али и спољнотрговинске размјене је у вишемјесечном паду. Упоређујући податке из ове године с оним из прошле, можемо видјети да је извоз пао за чак 200 милиона марака. Због тешке ситуације у Њемачкој, али и нимало обећавајуће ситуације у земљама региона, наш извоз је паду. Резултат тога, обим прерађивачке индустрије је мањи за 6,4 одсто. Додатни проблем представља то што један добар дио наших предузећа није још потписао неке значајније и дугорочније пословне уговоре са ино-партнерима. Све ово указује да ће наредна година бити изузетно тешка и непредвидива по нашу привреду, а прије свега због те наше зависности од дешавања унутар појединих земаља ЕУ, с којима имамо највећу привредну сарадњу, као што је, рецимо, Њемачка - каже Ћорић за “Глас Српске”.

Забринути, како сматра, морају бити сви из металске индустрије, али и они из дрвопрерађивачког сектора, који је већ претрпио озбиљан пад обима производње од 20 одсто. Наводи и како је врло тешко, у садашњим околностима, и преко ноћи наћи нека нова тржишта за пласман домаћих производа, јер у Српској не постоји нека глобално конкурентна индустрија.

- Наша домаћа предузећа су углавном подизвођачи радова и кооперанти. Можда једино у сектору аграра, односно прерађивачког сектора, можемо нешто урадити са аутохтоним производима као што су, рецимо, вина. Али и то је мукотрпан и дугорочан посао и процес, да се задовоље сви европски стандарди - наводи Ћорић.     

Економиста Горан Рачић сматра да се, иако је у претходном периоду дошло до одређеног пада индустријске производње, привреда Српске ипак показала жилавијом и отпорнијом од оних у појединим земљама Европске уније.

- Свјетска криза која се распламсала с почетком сукоба у Украјини, а онда је додатно подгријана и дешавањима на Блиском истоку, у значајној мјери је утицала на крвну слику земаља Европске уније и све већи број банкрота. На њиховим тржиштима је већ примјетна рецесија која узима све више данка. Бојим се да ће тај тренд бити настављен и током наредне године, јер су и саме каматне стопе на историјски високом нивоу. Комерцијалне банке због тога постављају све ригорозније услове за дизање кредита те предузећа нису у стању до дођу до тако неопходног капитала којим би очували солвентност - каже Рачић.

Када је у питању Република Српска, сматра да је код нас ипак нешто повољнија ситуација јер су, како је појаснио, наши привредници навикли на отежане услове пословања. У најтежој ситуацији, како је истакао, нашла су се домаћа предузећа која су своју производњу везала за извоз у неку од европских земаља. Због проблема у Европи, наводи, она су се сада нашла “на ледини” због смањене тражње, односно великог броја предузећа која су у међувремену обуставила или смањила своју производњу.

Стечајеви

“Фајненшел тајмс”, позивајући се на податке националних завода за статистику, упозорио је недавно да је свјетска привреда погођена таласом банкрота. Како је навео овај лист, у Њемачкој, највећој европској економији, број пријављених банкрота порастао је за 25 одсто у односу на прошлу годину. У Француској и Холандији број банкрота порастао је за више од 30 одсто, а незавидна ситуација је чак и у нордијским државама, Данској, Шведској и Финској, у којима су стопе стечајева премашиле нивое достигнуте током глобалне финансијске кризе 2008. године.