Извор: Танјуг / Политика

ЦИРИХ – Смештена између истока и запада, Србија убрзаним корацима сустиже заостатак, при чему су, пре свега, запањујући њен технолошки и друштвени напредак, оцењује швајцарски недељник „Велтвохе” уз констатацију да величанствена победа владајуће Српске напредне странке (СНС) и председника Србије Александра Вучића са 47 одсто гласова, није заснована на лажи и превари, како приказују опозиција и многи западни медији.

 Ретко ко изван Србије наводи да је задовољство становништва представницима владајуће политике велико, наводи лист, додајући да за то постоје бројни добри разлози. Србија има седам милиона становника на површини која је више него дупло већа од Швајцарске. Ипак, демографија и даље има негативан тренд, а не треба занемарити ни исељавање висококвалификоване радне снаге. Међутим, том негативном тренду се држава супротставља издвајањем значајно већег новца за породице, као и дечије додатке, пише швајцарски медиј. Председник Вучић је себи поставио стални задатак да земља технолошки и економски сустигне Запад.

С једне стране, Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић траже што релаксираније односе са Европском унијом и позиционирају Србију као кандидата за чланство. С друге стране, однос са Русијом је историјски, културно и верски толико близак да овај традиционални панславизам ни под којим условима не би требало да буде угрожен. Међутим, Србија је војно неутрална и у своје стратегије уграђује искуства других неутралних држава, попут Швајцарске и Аустрије.

Земља брани принципе међународног права и доследно се залаже за територијални интегритет Украјине и свих других држава у свету, пише „Велтвохе”. Српска привреда не може и не жели да се одрекне испорука руског гаса и нафте и стога не подржава пакете санкција ЕУ. Војни пакт НАТО-а је ионако непопуларан откако је наводна одбрамбена алијанса бомбардовала српске градове и објекте 1999. године, кршећи међународно право и без мандата УН. Разуме се, ниједна српска влада не може себи дозволити да признањем Косова остави на цедилу тамошње Србе, који су за само неколико деценија постали мањина или препусти бројне тамошње православне светиње претећем уништењу од стране муслимана, наводи „Велтвохе”.

Напредак Србије је, како се истиче, запањујући у разним областима. Од када је Српска напредна странка преузела државно кормило 2013. године, изграђено је 445 километара аутопутева, тако да мрежа аутопутева већ износи 997 километара. Ове обимне путне конструкције значајно подстичу привредни развој, а посебно су важне везе север-југ А1 и А2, али и везе запад-исток А3, А4 и А5. Прошле недеље почела је изградња две важне путне везе на северу земље.

 Реч је о 105 километара аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад и још једног значајног брзог пута од 186 километара. Тренутно се гради или модернизује око 460 километара аутопутева, регионалних и локалних путева, па се ради на око 700 километара у корист приватног превоза.

Модернизација и проширење железничке мреже од неколико стотина километара је исто тако изванредно, као и престижни пројекат паневропског железничког коридора 10, који брзо напредује. Од великог значаја је и железнички коридор 7/Дунав. Што се, такође, значајних издатака за регионални транспорт тиче, Србија је од швајцарске компаније Штадлер Рејл набавила гарнитуре возова у вредности од око 200 милиона франака.

Релативно огромна улагања у саобраћајну инфраструктуру обезбеђују запошљавање становништва. Изванредан напредак је, како се додаје у тексту, постигнут и у области социјалне заштите. И пензије и просечне и минималне зараде су значајно порасле последњих година. Док су пензије, подсећа се, пре Вучићеве владе биле 202 евра, тренутно су 390 евра. У истом временском периоду просечне месечне зараде су порасле са 329 на 820 евра. Насупрот томе, незапосленост је пала са 26 процената у 2012. на тренутних девет одсто.

А док је државни дуг 2001. године био већи од 100 одсто бруто домаćег производа, данас је свега 51,4 одсто. Српски здравствени систем је у знатној мери проширен и ојачан пошто је изграђено 147 нових болница и здравствених установа у доба Александра Вучића. Када је реч о науци, фокус је на науци о животу, дигитализацији и вештачкој интелигенцији. Два од четири научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку основана су у оквиру развојне сарадње са Швајцарском, која их је финансијски подржала. Следе још два парка у Крагујевцу и Крушевцу. „Био Економи хаб Био 4 Кампус”, који ће бити посвећен областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, требало би да буде завршен 2027. године.

Ту ćе, како се додаје, предавати, студирати и истраживати око 1.200 предавача и 4.000 студената. Влада Србије је већ потписала дугорочне уговоре са различитим корпорацијама и компанијама, као што су Рош, Свисрокетс, АстраЗенека, али и са партнерима као што су Јужна Кореја и Кина, који ће се уселити у Био 4 Кампус. Што се тиче информационих и комуникационих технологија, фокус је на развоју и примени вештачке интелигенције и биотехнологије. Дигитализација је веома напредовала у Србији.

На пример, српски здравствени систем - за разлику од швајцарског - потпуно је дигитализован. Србија је већ сада важан центар за истраживање вештачке интелигенције. Земља је била прва у региону југоисточне Европе која је развила и усвојила стратегију вештачке интелигенције до 2025. године. Тако је веч издата прва дозвола степена 3 за аутономну вожњу у присуству возача. За Експо Београд 2027 планирана су аутономна возила без возача како би се обезбедио превоз људи на изложбеном простору, али и други логистички послови, наводи „Велтвохе”.

Услови за истраживање вештачке интелигенције су већ створени и постављени темељи, на пример у најсавременијем Државном дата центру у Крагујевцу или Центру Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Београду.

У Крагујевцу су надлежни министри Србије управо потписали меморандум о разумевању са шефом ИТ одељења ЦЕРН-а у Женеви Енриком Маријом Поркаријем о увођењу и примени рачунарске мреже ЛХЦ (Ларџц Хадрон Колидер). После САД и Велике Британије, Швајцарска је треће по значају извозно тржиште за српске услуге у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ). Када је реч о страним директним инвестицијама, оне су у последњих пет година у Србији износиле између 3,8 и 4,4 милијарде евра годишње, што је више него у било којој другој балканској држави. Швајцарска је, подсећа се, један од пет најзначајнијих страних инвеститора у Србији.

Тамо послује скоро 600 швајцарских компанија које запошљавају око 12.000 људи. Компаније као што су Нестле, Бери Калебо, Сика и Регент Лајтинг, нарочито су важне. Србија се годинама ослања на успешан швајцарски модел дуалног образовања са стручном обуком и пратећом стручном школом.

 Чланство у ЕУ јесте и остаје стратешки спољнополитички циљ Србије, при чему држава инсистира на истовременом очувању суверенитета и територијалног интегритета. Србија и даље сматра Косово и Метохију делом своје државне територије, пише швајцарски лист и додаје да је последњих година, најмање 28 држава повукло признање Косова као независне земље, а нових признања није било.

У брзоплетој стратегији, Швајцарска је признала Косово као независну државу 2008. године под вођством тадашње министарке спољних послова Мишелин Калми-Реј и успоставила дипломатске односе. Ово је, како се наводи, учињено уз потпуно непоштовање опробане швајцарске традиције признавања која подразумева сопствени државотвнорни народ, јасно разграничену националну територију и консолидовану државну власт.

Да ова државна власт не постоји на Косову говори и чињеница да припадници швајцарске војске од 1999. године морају тамо да обезбеђују мир и ред. Швајцарска влада и парламент су такође недавно одлучили да продуже учешће швајцарске војске у сатаву Кфора до краја 2026. године, швајцарске власти желе да повећају максимални број од 195 људи за још 30 војника.

Србија, у међувремену, промовише сарадњу са Америком и ЕУ као својим најважнијим трговинским партнерима и инвеститорима, али и одржава добре економске односе са Кином, Русијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима.

У Швајцарској живи нешто мање од 60.000 држављана Србије, а број православних Срба - заједно са великим бројем особа које су узеле држављанство Швајцарске - процењује се на око 150.000 људи. Сви они јесу или су били поштовани као веома способна радна снага и представљају мостоградитеље у служби јачања сарадње између Швајцарске и Србије, закључује швајцарски лист, преноси Танјуг.