Запошљавање у институцијама локалне управе на подручју Унско-санског кантона више није тако привлачно као некада, па тако опћина Сански Мост муку мучи са попуњавањем позиција у стручним службама.
Потврдио је то Фарис Хасанбеговић, начелник ове опћине, истакавши како имају проблем што велики број радника одлази у пензију, а нема ко да их замијени.

"У протеклом периоду расписивали смо велики број конкурса, али се незнатан број радних мјеста попуни. Примјера ради, већ три пута расписујемо конкурс за мјесто правника у Служби за развој, подузетнишво и ресурсе и нико се не пријављује. Некада раније би људи у реду чекали за ову позицију", каже Хасанбеговић. 

Сматра како посао у државној служби више није атрактиван као некада, будући да су плате у приватном сада много веће него у јавном сектору. Такођер, један од проблема за попуну радних мјеста су законски услови који захтијевају вишегодишње искуство у послу.

"С обзиром на стање тржишта рада, ми смо се опредијелили за доношење правилника којим ћемо обавити другачију унутрашњу систематизацију и прерасподјелу радних мјеста. Покушаћемо на тај начин да покријемо оне позиције које су у овом тренутку најкритичније", каже Хасанбеговић.

Истиче како им проблем представља неколико позиција које не успијевају никако попунити, као што су мјеста грађевинског инспектора и интерног ревизора.

О томе да јавни сектор више није тако примамљив као некада свједочи и стање у овдашњем образовању, које је годинама било оптерећено технолошким вишком наставног кадра, али се и ту ситуација промијенила, па је сада присутна потреба за просвјетним радницима, посебно када се ради о стручним занимањима.

Резултат је то убрзаних миграција током којих је значајан број просвјетних радника отишао у иностранство у потрагу за бољом егзистенцијом, али и тога што су данас плате у приватном сектору много веће него у образовању. С проблемом недостатка стручног кадра сусрећу се у Мјешовитој средњој школи у Санском Мосту, па тако размишљају о укидању одређених занимања за која не могу пронаћи адекватне предаваче.

"Имамо проблем што један број наставника одлази у пензију, а нема ко да их замијени. Технолошког вишка немамо, већ имамо потребе за упосленицима, па због тога ове године немамо медицинског смјера, јер једноставно нема ко да предаје. Имамо потребе и за економистима, а сада нам је највећи проблем Електротехничка школа", кажу у овој школској установи. Са сличним проблемима суочавају се и друге образовне установе на подручју Унско-санског кантона, а поред просвјетних радника, највећи проблем је све мањи број ученика у школама.

(Независне)