Сјећање на новинара Душана Тепшића из Вргин моста: Служио професији и роду :: Semberija INFO ::

 

Сјећање на новинара Душана Тепшића из Вргин моста: Служио професији и роду


Фото: Приватна архива
За Семберија инфо: Младен Василић

У Обудовцу ће, сутра, бити обиљежена 31 годишњица од смрти Душана Тепшића, новинара Радија Петрова гора у Вргин мосту и ратног репортера ТВ Београд, на месту гдје је погинуо тада тридесетогодишњи Крајишник.

Прегрмио је и преживио извјештавање са најтежих борби за пробијање коридора и повезивање Крајине са другим дијелом Републике Српске, слао је сјајне прилоге, практично, непосредна свједочанства те надчовјечанске борбе српских бранилаца против неупоредиво бројнијих противника. Али, 22. новембра 1992. године, када је коридор увелико био пробијен, непријатељ је дејствовао по такозваним „џеповима“ коридора и од гранате је смртно страдао млади новинар.Душан је кренуо ка Београду да пошаље најновије извјештаје са ратишта, који су увијек били изворни, истинити, благовремени и занимљиви.



Сјећање на Душана, поред Борачке организације, баштине његови познаници, пријатељи и колеге, међу којима и они из Удружења новинара Србије. Зато ће, сутра, у Обудовцу, представници Борачке организације РС, предвођени Радованом Зорановићем и представници Удружења новинара Србије, које ће представљати Владимир Митрић, вишегодишњи дописник "Вечерњих новости“ из Лознице, Шапца и Републике Српске и БиХ, положити цвеће на спомен плочу Душану, која је у склопу спомен белега палим борцима тог дијела Републике Српске и цивилима и подсјетити на име и дјело тог врсног новинара, дивног човјека, родољуба и правдољуба.

- Богу хвала, а пре свега Душановом колеги и пријатељу Светозару Данчуу из Вргинмоста, који живи у Сједињеним државама, и људима из Борачке организације што су, спомен обељежјем, допринели да се сачува успомена на тог див јунака наше професије и наших дана - каже Владимир Митрић, предсједник УНС.

- Ово је свједочанство о посвећености послу, професионализму за примјер, али и вјерне службе за истину о свом роду. На том путу дјелања наш колега је смртно страдао. Ова трагедија је за незаборав и морамо да се сјећамо његове жртве и за професију и за род. И хоћемо то и зато сам са задовољством и чашћу прихватио позив нашег колеге Нине Брајовића из управе УНС у Београду, да предводим делегацију колега да одамо почаст нашем Душану.

Душа ме боли, рекао је Митрић, што је, практично, од туге умрла, и Душанова мајка, која је једва живу главу извукла из злогласне „Олује“.

- Да зло буде веће, како сам чуо, Душан је два пута убијен, једном у буквалном смислу, а други пут кад су зли људи покупили његове касете и већи дио њих прослиједили, на само њима знан начин, онима који су убили Душана и огроман број наших сународника - нагласио је Митрић.

- Ни једни ни други нису одговарали. Не треба да се прави разлика између њих. Зато смо ми да дигнемо глас против таквих људи, али и да поносно кажемо да је Душан био наш сјајни колега, кога никад нећемо заборавити.