Извор: Фена (Д.П.) / БХРТ

Насиље се сада више препознаје. Прије двадесет година насиље је био приватни проблем. Сада је свијест прорадила и пуно се више говори о насиљу над женама, поручено је на конференцији у Сарајеву на тему борбе против насиља у породици.

Гендер центар Федерације Босне и Херцеговине организовао је у бх. пријестолници конференцију о теми “Мултидисциплинарни приступ превенцији и борби против насиља у породици”.

Директорица Гендер центра Федерације БиХ Ана Вуковић изјавила је да су током конференције посебну пажњу посветили Истанбулској конвенцији и препорукама које је потребно провести у дјело у склопу борбе против насиља над женама.

“Насиље се сада више препознаје. Прије двадесет година насиље је било приватни проблем. Сада је свијест прорадила и пуно се више говори о насиљу“, рекла је Вуковић, напомињући да је врло важно да у случају насиља у породици полиција правовремено иде на лице мјеста.

“Такођер, годинама говоримо да особе које су починиле насиље не смију да раде на високим функцијама у држави“, додала је.

Како је рекла, и даље у бх. друштву постоје стереотипи према насиљу над женама.

“И даље се често мисли да је жена када се уда да она више нема оно своје ја, него да је она подложна супругу. Тога и данас има у друштву“, казала је Вуковић.

Истакла је такођер да се у постојећим законима који регулишу насиље у породици ради на измјенама и допунама.

“Обитељски закон је архаичан и мора претрпјети низ допуна и измјена како то захтјева Истанбулска конвенција. Осим тога, не могу рећи да су само политичари криви, сви смо ми криви за ово што се дешава, и не само институције и људи који раде у институцијама. Криви су и грађани грађанке, зато што се правимо глухи, нијеми и слијепи и окрећемо главу. Немојте окретати главу, пријавите насиље, то се сутра и вама може десити. Пријава може некоме спасити живот“, рекла је она.

Истанбулска конвенција је споразум Вијећа Европе о људским правима који се противи насиљу над женама и насиљу у породици и који је отворен за потписивање 11. маја 2011. године у Истанбулу. Конвенција има за циљ превенцију насиља, заштиту жртава и окончање некажњивости починилаца.

Представница УН Wомен у Босни и Херцеговина Јо-Анне Бисхоп истакла је да је конференција важна, посебно због повећања случајева насиља над женама у Босни и Херцеговини.

“Насиље је довело и до смртног исхода за жене, десет жена од почетка године. Сада смо фокусирани на измјене које су потребне по питању законодавства у борби против насиља над женама и дјевојчицама како би одговарало стандардима Истанбулске конвенције, а то обухвата све аспекте насиља над женама и дјевојчицама, односно психолошко, физичко, економско и сексуално насиље“, рекла је Бисхоп.

Истакла је такођер да фокус треба бити на мјерама превенције насиља.

“То подразумијева бројне мјере и начине реагирања и обухвата такођер измјену друштвених норми које у себи садрже дискриминацију али и мијењање динамике моћи између мушкараца и жена, што је у срцу насиља над женама и дјевојчицама. То укључује и важност разног реагирања и процјене ризика која треба да се проводи на систематичан начин и то чим се пријави насиље“, казала је Бисхоп.

Према истраживањима проведеним у БиХ, 90 посто грађана изражава висок степен свјесности о проблему насиља у породици, али 45 посто грађана насиље у породици још увијек гледа као приватни проблем.

Да се ради о озбиљном проблему, показују и статистички подаци који говоре да је 47 посто жена у БиХ током живота искусило неки облик насиља. Најчешће се ради о физичком насиљу, затим психичком и сексуалном.