Приходи од индиректних пореза за 10 мјесеци ове године су износили 8,8 милијарди КМ и већи су за 588 милиона КМ него у истом периоду прошле године, док су усљед инфлације и бројних поскупљења џепови грађана БиХ све празнији.

Наиме, како је саопштено из Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), само у октобру је прикупљено 935 милиона КМ индиректних пореза или за 72 милиона КМ више у односу на исти мјесец прошле године.

"Након што је УИО у 10 мјесеци привреди вратио милијарду и 791 милион КМ поврата ПДВ-а, нето прикупљени приходи који су отишли у расподјелу корисницима у периоду јануар - октобар, а то су држава, ентитети и Брчко дистрикт, износили су 7,8 милијарди и већи су за 508 милиона КМ у односу на приходе које су са јединственог рачуна корисници добили за исти период 2022. године", пише у саопштењу.

Додали су да је за финансирање институција БиХ у периоду јануар - октобар распоређено 849 милиона КМ, и то Федерацији БиХ три милијарде и 807 милиона КМ, Републици Српској двије милијарде и 96 милиона КМ и Брчко дистрикту 212 милиона КМ.

"По основу посебне путарине за изградњу ауто-путева, те изградњу и реконструкцију других путева, ФБиХ је добила додатних 186 милиона КМ, Република Српска 123 милиона КМ и Брчко дистрикт 6,3 милиона КМ", наводи се у саопштењу УИО БиХ.

Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача Средње Босне из Травника, истакао је за "Независне новине" да оно чиме се држава хвали није баш за похвалу из перспективе грађана.

"Оно што грађани виде јесте то да су свакодневно цијене веће, а да је живот све тежи и тежи. Како се приближава зима, вјероватно нас очекују додатна поскупљења, јер ће ова ситуација на Блиском истоку резултирати повећањем цијена енергената и нафте, а због већих цијена нафте нам све поскупи. Најављена ограничења одређених цијена производа сасвим сигурно нису довољна да задовоље потребе грађана, тако да се налазимо у заиста тешкој ситуацији. Држава дефинитивно може пуно више урадити, посебно за најугроженије категорије као што су пензионери, за родитеље са пуно дјеце, за људе са ниским примањима, за социјално угрожене грађане. Средства која су прикупљена би могла помоћи и свим грађанима кроз субвенционирање одређених цијена", нагласио је Арнаутовић.

Економиста Миленко Станић истиче за "Независне новине" да је евидентан раст директних и индиректних прихода.

"Ово показује да је инфлација још увијек присутна, или да бар кључне категорије које доприносе приходу по основу пореза још увијек одржавају висок раст цијена, односно високе стопе инфлације. Повећане приходе је требало дијелом вратити онима од којих су узети (грађанима), јер они нису резултат никаквог рада ни активности било које институције. Такође, дио прихода је требало вратити привреди. Улазимо у тежак период, и са аспекта дугова који су остали и са аспекта чињенице да не можемо претјерану јавну потрошњу која је генерисана на инфлационим основама задржати и наредне године јер нећемо имати толике приходе. Становништво ће мање куповати, вршиће се промјена у структури потрошачке корпе, концентрацијом на основне животне намирнице и прехрану која већ гута 50 одсто просјечне плате у Републици Српској. Тај проценат ће се у наредном периоду повећавати", нагласио је Станић.

(Независне)
​