Возачи у Републици Српској нажалост су наставили са праксом непоштовања саобраћајних прописа, о чему свједоче подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) РС који кажу да је од 1. јануара па закључно са 30. септембром 2023. године издато 123.239 прекршајних налога због прекорачења брзине.

То значи да је свакога дана у просјеку због пребрзе вожње кажњено по 450 возача.

Управо је неприлагођена и непрописна брзина кретања возила била највећи узрок саобраћајних незгода на путевима у Републици Српској.

"Од укупног броја саобраћајних незгода у Српској, 1.297 се односило на неприлагођену и непрописну брзину кретања возила, што је 16,1 одсто. Од тог броја у 1.190 случајева радило се о брзини неприлагођеној условима и стању на путевима, а у 107 случајева непрописној брзини кретања возила", речено је из Министарства.

Из МУП-а су подсјетили да су стационарни радари у првој половини ове године евидентирали више од 234.000 прекршаја прекорачења прописане брзине, од чега их се највише односило на прекорачење од 20 до 30 километара на час, те нешто више.

Ипак, вриједи подсјетити и на један неславан рекорд по овом основу.

Наиме, на магистралном путу у мјесту Подбрдо, код Мркоњић Града, "ухваћен" је возач који је возио брзином од 171 километар на час и то при ограничењу од 50 км/х, што значи да је за чак 121 км/х возио преко дозвољене брзине

Поред наведеног, из ресорног министарства стално упозоравају да поједини возачи не обраћају пажњу ни на стална упозорења да су на путевима постављени стационарни радари те да тиме директно угрожавају не само себе, већ и сигурност других учесника у саобраћају. Шта урадити да се утиче на такве возаче?

"Репресивне мјере обично су краткотрајне. Када возача санкционишете због прекорачења брзине, он ће бити под утицајем казне и поштовати ограничење док казна не истекне, зато што нема изграђен став и свијест о томе зашто је он заправо добио тај прекршајни налог", каже за "Независне новине" Никола Торбица, руководилац Одсјека за возаче, путеве и возила из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.

Због тога, струка се залаже за превентивне мјере, а које, према ријечима Торбице, значе да се људима у потпуности промијене ставови у вези с питањем кршења правила.

Али, и ту се поставља питање колико едукација и разна предавања заиста могу утицати да несавјесни возачи схвате колико је чињење оваквих прекршаја ризично.

"Ако они имају исправан став да је прекорачење брзине погрешно, они ће поштовати прописе, без обзира на то да ли је негдје постављен радар или не. Превентивне мјере су један дуготрајнији процес, а треба доста труда да се људима промијени став и тада ће они сигурно поштовати прописе", наводи Торбица.

А шта уколико не помогну ни превентивне мјере, јер је чињеница да се они који често крше саобраћајна правила поново враћају "мјесту злочина".

"Имамо, наравно, увијек методе када је ријеч о повратницима за прекршаје и они се могу чак и на присилан начин довести на предавање. Ево, на примјер, поједине земље Европске уније раде тако што вишеструке повратнике у вршењу оваквих прекршаја тјерају на разне обуке, па да кажем и малтретирања, како би промијенили став. Навешћу примјер Њемачке, ту имате тестове који се зову чини ми се 'Идиотен тестови', буквално вас вријеђају. Такође, поједини кажњавају тако што уведу предавања у радном времену, па ви морате зато узети слободан дан на послу. Тако да постоје разне мјере", појашњава Торбица.

Он сматра и да возачи у Српској нису довољно свјесни.

"Ево, на примјер, кроз едукације које ми држимо, бар младим људима, доста њих није свјесно ни да мора везати сигурносни појас на задњем сједишту", рекао је Торбица.

(Независне)
​