Чаша млијека у БиХ је све празнија, а у прилог овој тврдњи говоре подаци Агенције за статистику БиХ, који кажу да је производња млијека за пиће у августу ове године износила 7.602 тоне, што је за 24,2 одсто мање у односу на август 2022 године.

Мљекари кажу да су били свјесни да је производња у стагнацији, али не и да ће то бити готово за четвртину. Тврде да разлоге овако лошег биланса треба тражити код надлежних у Републици Српској и Федерацији БиХ, а који, како даље наводе, не воде адекватне стратегије пољопривредног развоја и заштите пољопривредних произвођача у цјелини.
Колико је ситуација лоша, можда најбоље свједочи податак да на подручју Унско-санског кантона у ФБиХ тренутно постоји 1.200 газдинстава која производе млијеко, а прије само двије године, односно 2021, било их је 3.500, што значи да је 63 одсто мљекара на овом подручју одустало од производње. А када се зна да се у УСК производи 30 одсто од укупне производње млијека у ФБиХ, јасно је да нешто не штима.

"У нашој држави се воде стратегије за уништење пољопривредних произвођача", поручује за "Независне новине" Ермин Велаџић, предсједник Удружења произвођача млијека и меса Унско-санског кантона.

Тврди да се у ФБиХ тренутно покушава наметнути стратегија о производњи, која ће директно искоријенити производњу млијека, не само у ФБиХ, него у комплетној БиХ.

"Они иду са том неком стратегијом која је донесена у Хрватској. А рећи ћу ово, на дан доношења те стратегије, Хрватска је имала 50.000 газдинстава, а годину дана касније 3.000. А ти исти људи су креирали исту стратегију за Федерацију БиХ. Овдје влада немар државе за пољопривредним произвођачем, јер произвођачи у БиХ треба да знају колико ће њихово млијеко бити подстицано, колика ће бити производна цијена и капиталне инвестиције", наглашава Велаџић.

Говорећи о капиталним инвестицијама за произвођаче, он подсјећа да су надлежни најавили како ће у ФБиХ то бити 50 одсто, али да је то на крају пало на 23 одсто.

"А преосталих 27 одсто нико пољопривредним произвођачима неће надокнадити, него ће они продавати своја грла и тако намиривати оно што су се задуживали код банака, а то значи да ће и даље пропадати производња млијека у ФБиХ, јер млади одлазе, а држава ништа не предузима да то заустави", каже Велаџић те додаје:

"Мислим да је овдје циљ земаља које креирају политику на Балкану да се у БиХ уништи пољопривредна производња, како би тада оне могле то намирити увозом и осталим начинима како се то ради у Европској унији (ЕУ)".

Он подсјећа да се у трговинама литра млијека од 3,2 одсто млијечне масти продаје за више од двије КМ, док је цијена сировог млијека 0,8 КМ.

"Раније је продајна цијена литре млијека била подијељена на половину прерађивачима, а половину произвођачима, а код нас је сада пало на произвођача само 30 одсто те продајне цијене", истакао је Велаџић.

Његов колега из Републике Српске Милорад Арсенић лошу ситуацију појашњава тиме што су текуће обавезе произвођача изузетно велике, па је врло тешко да то измирују.

"Људи не могу да трпе ове основне трошкове производње и сигурно је због тога дошло до смањења исте. Трактор је сам по себи важна ствар, али кад ви не можете купити концентрат за краве и када не можете измирити обавезе за гнојиво и репроматеријале, онда знате да је ту нешто прескочено. Кад бисмо све сабрали, трошкови производње већи су за 80 одсто, а ми смо се задржали на подстицајној политици која је била прије 10 година, а чак и мање, јер смо сами прије неколико година имали 30 фенинга по литру млијека, а сада имамо 25 и нешто условно кроз грло стоке, али од тога још нисмо добили ни марку, а и кад би то било, веома је мало", појашњава Арсенић, који је предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара Републике Српске.

Према његовим ријечима, највећим дијелом на ову ситуацију утицала је политика Министарства пољопривреде РС, које је, тврди, направило политику подстицаја која је више усмјерени на капиталне инвестиције, али је изостала подршка за доходак, односно подршка по литру млијека је врло ниска.

О овој теми, тачније, о премијама за млијеко, "Независне новине" писале су и прије неколико дана, а тада је речено да мљекари нису задовољни чињеницом да ће овогодишња премија по музном грлу у Српској износити 329 КМ, јер су они тражили да минимална премија буде 400 КМ, а била им је, поручили су, обећана и већа од тога.

Према доступним подацима, у Републици Српској је 25.000 крава у мужи, а у 2022. години је произведено 44 милиона литара млијека за потребе грађана.
 
(Независне)