Широм Босне и Херцеговине организовани су протести против фемицида и насиља над женама и дјевојчицама. У јеку повећања случајева фемицида у БиХ, забринуте грађанке и грађани, женске активистичке формалне и неформалне групе и сви који одбијају да ћуте, организовали су протесте под слоганом "НИТИ ЈЕДНА ВИШЕ". 

Протести су организовани у Мостару, Бијељини, Бањалуци, Сарајеву, Лукавцу и Зеници.

Организатори су навели податак да је 48% жена у Босни и Херцеговини претрпјело сексуално и родно засновано насиље, а 84% случајева насиље у породици и интимним везама никада се не пријави. Између осталог навели су и да око 70% истрага случајева пријављених надлежним тужилаштвима буде обустављено.

На протестима су прочитани и захтјеви упућени одговорним институцијама, правосуђу, и властима на свим нивоима у БиХ.

Од полиције траже:

• Заштита жртава: Процјену ризика од понављања насиља треба проводити код сваке пријаве насиља у породици и других облика насиља над женама и дјецом обухваћених Истанбулском Осигурати максималну заштиту и подршку жртвама насиља, укључујући хитне мјере и заштитне мјере.
  Хитно поступање: Истраге треба проводити и оптужнице подизати у што краћем року од извршења односно сазнања за постојање кривичног дјела, посебно у ситуацијама гдје су жртве у ризику од понављања насиља, као и ситуације у којима су изложене притисцима и застрашивању од стране починилаца насиља, који се у правилу налазе на слободи, што може имати значајног утицаја на њихову могућност односно спремност да свједоче, посебно када се ради о свједокињама које по закону могу одбити да свједоче.
  Дисциплинска одговорност: Покренути дисциплинске поступке против полицајаца због пропуста у пружању заштите женама и дјевојчицама жртвама родно заснованог

Од судова:

• Унапређење положаја оштећених: Судови требају унаприједити положај оштећених у кривичном поступку, укључујући одлучивање о имовинскоправном захтјеву оштећених како би се избјегла њихова додатна трауматизација/секундарна
  Обезбиједити да кривични поступци окончавају у разумном року без неоправданих одлагања рочишта и замјене поступајућих тужитеља.
  Строжије казне за починиоце: Приликом одмјеравања казни за кривично дјело Насиље у породици или породичној заједници, треба узети у обзир присуство оружја код починилаца (посједовање и/или пријетње оружјем), историју насиља у породици и угрожавање спокојства, тјелесног интегритета или душевног здравља чланова њихових породица, присуство дјеце извршењу дјела, повратак у вршењу дјела и друге отежавајуће околности кроз примјену строжије казнене политике према починиоцима насиља;

Од правосудних органа и Парламената и Скупштина:

Премда у Босни и Херцеговини постоје законске одредбе на основу којих би се могли санкционисати починитељи фемицида, јасно је да оне нису довољне како би се адекватно казнило убиство жена из мржње. Стога је потребно увести засебно кривично дјело којим ће се јасно дефинисати шта подразумијева кривично дјело убиства жене само зато што је жена како би се у пракси избјегао сваки покушај релативизирања фемицида.

• Правно дефинирати фемицид: Дефинирати фемицид као убиство жене чији је био члан породице, блиска особа или ванбрачни партнер или коју је претходно злостављао, с казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора.
  Иако је Босна и Херцеговина потписница Истанбулске конвенције, потребно је пренијети одредбе Конвенције у домаће законодавство и дефинирати фемицид као посебно кривично дјело. То би омогућило строже казне за починитеље и бољу заштиту жртава.

Фемицид јест злочин из мржње над особама женског спола мотивиран сполом жртве.

“Фемицид се дефинира као намјерно усмрћивање жене или дјевојчице, без обзира на доб, на темељу њеног спола или рода, које произлази из родно мотивираног насиља те укључује физичко насиље, сексуално насиље, психичко насиље, или друге облике злостављања и дискриминације. Фемицид укључује и случајеве усмрћивања жена и дјевојчица због њихове блиске повезаности с особама (члан фамилије, партнер, бивши партнер, супружник или партнер) које су их злостављале или због одлука које су донијеле у вези са својим животима, као што су напуштање насилног партнера или тражење развода, убијање жена и дјевојчица у име такозване части и друга убојства везана уз штетне праксе, циљано убијање жена и дјевојчица у контексту оружаног сукоба те случајеве фемицида повезане с криминалним скупинама, организираним криминалом, дилерима дроге и кријумчарењем жена и дјевојчица.”

• Препознавање дјеце као жртава: Измјене законодавства требају препознати дјецу као жртве насиља у породици, укључујући случајеве гдје нису директно изложена физичком насиљу, али свједоче насиљу над другим члановима
  Одговорност за нечињење: Увести казне за нечињење за све службенике/це јавних служби који/е су допринијели да се насиље према женама и дјевојчицама оконча
  Психолошко насиље: Препознати психолошко насиље над женама као кривично дјело и досљедно проводити истраге и процесуирати таква
  Регистар насилника и праћење случајева насиља: Недостатак статистичких података и јавних регистрара о фемициду отежава праћење и разумијевање размјера овог Без прецизних података, тешко је развити политике и програме за превенцију и заштиту жртава.
  Контрола издавања дозвола за оружје: Пооштрити контролу издавања дозвола за посједовање оружја, укључујући оружје за лов. Особе пријављене за насиље у породици не смију имати дозволу за оружје.

– Пратити регистар особа које посједују оружани лист, те захтијевати да се на годишњој основи ради психолошко профилирање ових особа

Остали захтјеви

• Сервиси подршке: Осигурати средства за континуирано финансирање сигурних кућа и других специјализираних сервиса подршке за жене и дјецу жртве породичног насиља. Потицати отварање сигурних кућа у заједницама гдје
  Јачање капацитета: Усмјерити новац на стручно подизање капацитета и континуиране обуке представника/ца центара за социјални рад, полиције, правосудних институција, здравствених установа и свих других релевантних субјеката заштите од насиља у породици и насиља над женама. (Надлежне институције требају боље координирати своје напоре у борби против Такођер је важно проводити континуирану едукацију судија/ткиња, тужитеља/ица, полицајаца/ки и других релевантних актера како би се боље разумјело родно засновано насиље и како би се правилно поступало у случајевима фемицида.)
  Регионална сурадња: Будући да је фемицид регионални проблем, регионална сурадња и размјена искустава могла бити корисна у развоју стратегија за борбу против фемицида.