Након тајне сахране Јевгенија Пригожина, шефа "Вагнера", који је погинуо у паду авиона 23. августа, појавила се још једна мистерија, а то је шта ће бити са његовом империјом - милионима долара, великим бројем компанија и мутним пословима у Африци.

Процјењује се да је Пригожин био "тежак" неколико милијарди долара.

Његова успон почиње 1996. када је основао једну од својих највећих компанија "Цонцорд Цатеринг", који се бави угоститељством и у свом власништву има низ ресторана.

Затим је, захваљујући пријатељству са Владимиром Путином, руским предсједником, за своје друге компаније добио уносне уговоре за снабдијевање војске и државних школа, преноси Нова.

Тако је 2012. склопио уговор од 252 милиона долара за обезбјеђивање хране московским школама. До 2015. његове компаније су добиле велике уговоре вриједне више од 1,27 милијарду долара за исхрану војске.

Кључни тренутак за Пригожина био је крајем 2015. када је Путин одлучио да војно интервенише у Сирији у циљу подршке режиму Башара ел Асада. Пригожин је добио уговоре за испоруке хране и залиха, а у Сирију је послао "Вагнерове" трупе.

Државни уговори које је "Вагнер" склопио са руском државом од 2011. до 2019, наводно су вредни 3,1 милијарду долара, а и даље су на снази.

Поред прехране, Пригожин је инвестирао и у медије. Његов најпознатији "изум" јесте "Фабрика тролова" која је постала позната 2013. кад су новинари открили такозвану "Агенцију за интернет истраживања", чији су службеници плаћани за објаве на друштвеним мрежама.

"Агенција" је убрзо доведена у везу с Пригожином, али он је оповргавао да у томе учествује. Тек у фебруару 2023. признао је да ју је он основао "како би штитио руски информативни простор".

Велики дио Пригожиновог богаства, које се претежно заснива на великим компанијама, је "у рукама" чланова његове породице.

Наиме, већина фирми "Путиновог кувара" је у власништву његове дјеце, мајке и жене. Његова супруга Љубова Валентиновна Пригожин посједује бутике познате као "Музеј чоколаде" у Санкт Петербургу. Такође је отворила бању "Кристал" у истом граду. Посједује и компаније "Неw Тецхнологиес СПА ЛЛЦ" и "Агат", као и дио групе "Цонцорд".

Она је играла "различите улоге" у пословном царству свог мужа, заједно са другим члановима породице.
Тако су Пригожинова дјеца имала акције у очевим компанијама, при чему се се оне често мијењале између њих. Старија кћерка Полина је 2019. године била акционар у руској компанији "Лахта плаза", која се у марту 2022. нашла под америчким санкцијама. Сада је под контролом Пригожиновог сина Павела.

"Лахта плаза" је, према корпоративним документима, дијелила ревизора и број телефона са руским компанијама које су испоручивале тешку индустријску опрему рударским и шумарским компанијама у Африци.

У све је умијешана и његова мајка Виолета, бивша докторка и "тренутни законити власник" фирми "Цонцорд менаџмент и консултације" од 2011. године, "Еталона" од 2010. године и "Креда".

Вјерује да ће Пригожиново богаство наслиједити његова најближа породица која је због умијешаности у послове већ била под санкцијама запада.

Дио богаства "Путиновог кувара" заснива се на крвавом новцу, који је зарадио обављајући прљаве послове у Африци. Прије свега, "Вагнерове" трупе су током прошле деценије започеле ангажовање у неколико афричких земаља као што су Либија, Судан, Централноафричка Република и Мали. Све имају једну заједничку карактеристику, а то је богатство природним ресурсима.

"Вагнер" је добио ексклузивно право експлоатације злата, дијаманата, право коришћења шума и других ресурса. То је довело до тога да "Вагнер" 2019. оснује компанију "Диамвилле" у Централноафричкој Републици која је међу четири највећа извозника дијаманата у тој држави.

Званична статистика показује да је компанија извезла скоро 1.000 карата дијаманата између октобра 2019. и јануара 2021. године, а само у Белгији су продати у вриједности од 12 милиона долара.

Такође, "Вагнер" је добио 78 одсто акција националне компаније у Малију, "Марина Голд", задужене за ископавање и прераду злата. Шеф америчке војне команде у Африци, Стивен Таунсенд навео је почетком 2022. да се Мали обавезао да Вагнеру плаћа десет милиона долара мјесечно за безбједносне услуге.

Сада се поставља питање ко ће преузети акције у Африци, и самим тим огромне приходе од експлоатације злата. 

(Танјуг)                             ​