Европски суд за људска права у Стразбуру објавио је данас пресуду по апелацији Славена Ковачевића. Пресудом је утврђено да су прекршена његова људска права у случају гласања за кандидате за Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Предсједништво БиХ.

У пресуди је Европски суд за људска права са шест гласова за и једним против оцијенио да је Босна и Херцеговина прекршила члан 1 Протокола број 12 (опћа забрана дискриминације) Европске конвенције о људским правима у погледу Ковачевићеве незаступљености у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и Предсједништву БиХ.

Суд је утврдио да је постојећи политички систем етничку заступљеност учинио релевантнијом од политичких, економских, социјалних, филозофских и других разматрања и на тај начин појачао етничке подјеле у земљи и нарушио демократски карактер избора. Конститутивни народи, како наводи Суд, очигледно уживају привилегован положај у садашњем систему.

Подносилац апелације се жалио да због комбинације територијалних и етничких услова који се примјењују на Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине није могао гласати за кандидате по свом избору на посљедњим Опћим изборима, који су одржани 2022. године. Слично томе није могао гласати за кандидате по свом избору на посљедњим предсједничким изборима на државном нивоу 2022.

Пресуду је донијело Вијеће од седам судија у сљедећем саставу: Габриел Куцско-Штадлмајер (Аустрија), предсједница Вијећа, Тим Еике (Велика Британија), Фарис Вехабовић (Босна и Херцеговина), Лулиа Антоанела Мотоц (Румунија), Армен Харутјуњан (Арменија), Ана Мариа Гуера Мартинс (Португал) и Ан Луис Борман (Данска).

Суд је навео да је суштина апелантовог случаја да због система подјеле власти, Босна и Херцеговина није била истинска демократија, већ "етнократија" у којој је етничка припадност, а не држављанство, била кључ за осигурање моћи и ресурса и у којој су три доминантне етничке групе контролисале државне институције како би оствариле своје интересе, док су сви остали били грађани другог реда.

"Суд је био свјестан хисторијског контекста, посебно да су аранжмани о подјели власти осмишљени да окончају брутални сукоб обиљежен геноцидом и 'етничким чишћењем'. Природа сукоба била је таква да је одобрење 'конститутивних народа' било неопходно да би се осигурао мир. Стога је било замисливо да би постојање другог дома, састављеног само од представника три главне етничке групе, било прихватљиво у посебном случају Босне и Херцеговине, да су овлаштења Дома народа била ограничена на: уско и строго дефинисани витални национални интереси 'конститутивних народа'", утврдио је Суд.

Суд даље наводи у њему треба да буду заступљени сви сегменти друштва.

"Како је било, садашњи аранжмани су етничка разматрања и/или представљање учинили релевантнијим од политичких, економских, социјалних, филозофских и других разматрања и/или представљања и на тај начин појачали етничке подјеле у земљи и поткопали демократски карактер избора", утврдило је Вијеће.

Суд је истакао да није видио разлог да одступи од своје претходне судске праксе, а посебно у предметима "Сејдић и Финци", "Зорнић" и "Пилав" у којима је утврдио дискриминацију особа које нису повезане с три главне етничке групе у БиХ, или оних који нису испунили комбинацију захтјева етничког поријекла и мјеста становања у погледу њиховог права да се кандидују за Дом народа и Предсједништво Босне и Херцеговине.

"Коначно, иако Конвенција није забранила државама чланицама да различито третирају групе како би исправиле 'чињеничне неједнакости' међу њима, ниједан од 'конститутивних народа' није био у позицији угрожене мањине која се борила за опстанак. Напротив, 'конститутивни народи' су очигледно уживали привилегован положај у садашњем политичком систему", наводи се у закључку.

Суд наводи да је дошло до повреде члана 1. Протокола бр. 12. Конвенције у вези са притужбом подносиоца представке у вези са саставом Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.

"Ковачевић се пожалио да је на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине његов избор био ограничен на оне кандидате који су се изјаснили као Бошњаци и Хрвати. Само су становници Републике Српске имали право да гласају за оне кандидате који су се изјаснили као Срби. На крају, они који се нису изјаснили као припадници 'конститутивних народа' нису имали право да се кандидују на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине. Тврдио је да је због те комбинације територијалних и етничких захтјева његово законско право гласа ограничено на дискриминаторски начин на основу мјеста његовог пребивалишта и на етничкој основи", додаје се.

Како је Суд утврдио да ова комбинација територијалних и етничких услова представља дискриминаторно поступање противно члану 1. Протокола бр. 12 у контексту права на учешће на изборима за Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, сматра да је исто важило и за право гласа на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине.

"Прво, подносилац пријаве није имао могућност гласања за кандидате који се нису изјаснили као припадници ни једног од 'конститутивних народа' (пошто такви кандидати нису ни имали право да се кандидују). Надаље, будући да је становник Федерације, подносилац пријаве није имао право гласа за кандидате који су се изјаснили као Срби. Дакле, за разлику од особа из Федерације које су се изјасниле као Бошњаци и Хрвати и особа из Републике Српске које су се изјасниле као Срби, подносилац пријаве није био истински заступљен у колективном Предсједништву. Стога је различито третиран на основу мјеста становања и етничке припадности. С тим у вези, Суд је примијетио да је Предсједништво било политичко тијело државе, а не ентитета. његова политика и одлуке утицале су на све грађане Босне и Херцеговине, било да живе у Федерацији, Републици Српској или Брчко Дистрикту", наводи се.

Суд је такођер утврдио да се мир и дијалог најбоље одржавају ефикасном политичком демократијом, чији је стуб могућност слободног остваривања права гласа.

"Дакле, нико не би требало да буде присиљен да гласа само по прописаним етничким линијама, без обзира на политички став. Чак и када би се одржао систем етничког представљања у неком облику, он би требао бити секундаран у односу на политичку заступљеност, не би требао дискриминирати 'Остале и грађане Босне и Херцеговине' и требао би укључивати етничку заступљеност са цијеле територије државе", стоји у закључку Европског суда за људска права у Стразбуру.


АА / БХРТ