Ових дана почела је жетва пшенице. Осим што је род, због лоших временских прилика, мањи за 30 посто, ратари и овогодишњу жетву дочекују у неизвјесности, јер још нема назнака откупне цијене пшенице. Према најавама, биће двоструко нижа него прошле године. Због пада цијене хљебног жита на свјетском тржишту брашно већ неко вријеме појефтињује. То, међутим, није случај са хљебом и осталим пекарским производима. Напротив, најављује се њихово поскупљење.

Сјетва кукуруза, пшенице, јечма, зоби и других ратарских култура скупља је за трећину у поређењу са прошлом годином. Ранко Сарајлић из градишког села Ламинци који је посијао житарице на више од 300 хектара каже да је калкулација јасна. Ову годину, попут осталих ратара, завршиће у великом минусу.

РАНКО САРАЈЛИЋ, пољопривредник Ламинци, Градишка

"Трошак производње пшенице за 2022/2023. је око 2,5 хиљаде марака по хектару. Приноси неће бити ни пет тона. Откупна цијена неће бити ни 30 фенинга. У просјеку то је значи 1.500 марака плус подстицаји од 500 марака од Министарства пољопривреде. То је, значи, негдје две хиљаде марака у врх главе. Значи, мало који произвођач неће намиривати ове године".

Лоше временске прилике резултирале су мањим приносима, али и слабијим квалитетом.

ДРАГОЉУБ САВАНОВИЋ, пољопривредник Ламинци, Градишка

"Ја мислим да су приноси дупло мањи него прошле године, а цијене дупло мање. Шта ћу ја, нећу то ни продават'. Ја ћу само за потребе своје".

Ниска откупна цијена пшенице која је упола мања него лани и пад цијена житарица на свјетским берзама резултирали су падом цијена брашна које је у задња два мјесеца појефтинило 20 одсто. А, могло би још појефтинити када се млинари ријеше залиха.

ЗОРАН КОС, предсједник Удружења млинара РС

"Уколико цијена пшенице остане на тренутном нивоу, хајде да кажем, око 200 евра по тони, млинари како потроше ове своје скупе залихе, значи мораће усклађивати своје цијене са цијеном пшенице. Значи, могуће је да дође и до сљедећег таласа појефтињења млинских производа".

САША ТРИВИЋ, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске.

"На то никада јефтиније жито и брашно, ја кажем никад већа плата. Никада већи трошкови. Према томе, није за очекивати да дође до појефтињења пекарских производа него чак сигурно у пола године, ако се настави овакав тренд са растом плата, може се десити да дође до даљег повећања цијена хљеба. Према томе, путујемо према европским платама и према европским цијенама хљеба".

Без обзира што је откупна цијена пшенице ниска и што је појефтинило брашно нема назнака да ће појефтинити пекарски производи. Напротив. Очекује се поскупљење.

Иако свако има своју рачуницу, грађани су огорчени и не разумију како може појефтинити брашно, а поскупјети хљеб.

МУРИСА МАРИЋ, Удружење за заштиту потрошача "Дон"

"Сви се правдају да је увоз знатно скупљи. Сада смо свједоци да је жито и на свјетској берзи знатно јефтиније. Да је нафта на свјетској берзи, да је барел давно појефтинио. Ево, нешто су снижене цијене код нас. Али, некако ми грађани то не осјетимо него поново плаћамо данак свих поскупљења".

Ма како парадоксално звучало, јефтиније брашно, па и гориво, не значи аутоматски и јефтини хљеб. Овај пут су изговор плате радника.


БХРТ