Њемачка тражи раднике широм свијета, а у потрази за радном снагом намјерава да се фокусира на земље ван Европе као што су Бразил, Мексико и Индонезија.

- Заједно са привредницима радимо на стратегији запошљавања радника из земаља у којима на тржишту рада има много више младих и добро квалификованих радника него што њихова домаćа тржишта рада могу да апсорбују - рекао је министар рада Хубертус Хајл у интервјуу за дневни лист  Neue Osnabruecker Zeitung, преноси Н1.

Хајл је рекао да ће се водити рачуна да се домаће тржиште рада не лиши неопходних специјалиста и да је то „вин-вин” ситуација.

- Ми профитирамо, али и земље одакле ће долазити радници. Улагаћемо у стручно оспособљавање младих на лицу мјеста, и ти људи који дођу у Њемачку имаће користи од добро плаћеног посла који ће им дати могућност да финансирају своје породице код куће - рекао је Хајл.

Хајл би у јуну требало да отпутује у Бразил са министарком спољних послова Аналеном Бербок како би разговарали о могућности довођења већег броја његоватеља, који су пријеко потребни њемачком тржишту рада.

Слични уговори требало би да буду склопљени и са Мексиком и Индонезијом, а Хајл је са истим циљем већ посјетио Гану у фебруару.

Како јавља јавни сервис АРД, њемачка влада води разговоре о привлачењу радне снаге и из Колумбије, Тунисом, Марока, Египта, Индијом, Филипина и Вијетнама.

Велика потреба за квалификованим његоватељима

Осим квалификоване радне снаге у области његе из наведених земаља би требало би да стигну радници потребни за друге послове на њемачком тржишту рада. Како је саопштио Институт за њемачку привреду крајем 2022. године агенцијама за запошљавање у Њемачкој пријављено је више од 630.000 радних мјеста која нису могла да буду попуњена због недостатка радника за одређена радна мјеста.

За сто отворених радних мјеста у сектору иностране заштите има само 33 адекватно квалификована радника.

Предсједник Фондације за заштиту пацијената Еуген Бриш је истовремено критиковао масовни увоз медицинских сестара и указао да у Њемачкој и даље постоји потенцијал за лакше попуњавање отворених радних мјеста у сектору његе, али да је неопходно побољшати услове рада. Како би се овај потенцијал искористио и послови су постали атрактивнији.

- Неколико стотина медицинских сестара из Бразила неће ријешити ове проблеме. Неопходно је побољшати услове у овом сектору, рекао је Бриш. Он је упозорио да су се многи бивши његоватељи преквалификовали за мање стресна и боље плаћена занимања.

Процјењује се да би приватни сектор страног збрињавања већ пропао без бројних радника из источне Европе који су запослени у домаћинствима.

Просјечна годишња бруто плата у сектору његе је око 40.000 евра.


Глас Српске