Веће субвенције повећале јесењу сјетву
БАЊАЛУКА - Према подацима Завода за статистику РС у јесењој сјетви прошле године је засађено 66.188 хектара, што је за 27,2 одсто више него у сјетви 2021. године.
Како се наводи у овим подацима, у структури површина које су засијане у јесењој сјетви доминира пшеница са 66,4 одсто.
"Слиједе јечам са 13,4%, зоб са 7,9%, тритикале са 6,1%, уљана репица са 2,8%, раж са 0,6%, док је под осталим културама засијано 2,8% укупне површине. У односу на 2021. годину, сјетвена површина остале засијане површине већа је за 143,6%, тритикале за 114,6%, пшенице за 28,9%, зоби за 18,8%, уљане репице за седам, јечма за шест одсто, док је засијана површина ражи мања за 50,9%", стоји у подацима Завода за статистику Републике Српске.
Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије, истакао је да су један разлог што је посијано више површина катастрофалне суше у прољећној сјетви претходних година.
"Што се тиче производње пшенице, репице и ситних јесењих култура, разлог је тај што је повећано да, кад се накупи зимска влага, ипак на прољеће нешто остане. Осим тога, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је дало подстицај за пшеницу од 500 КМ како грађанима не би фалило брашна за домаће потребе. То је такође утицало да се повећа број засијаних површина и доста људи се одлучивало да сије пшеницу због овог подстицаја", навео је Радић.
Он истиче да су лидери пољопривредника, као и ресорно министарство, апеловали прошле године на пољопривреднике да посију што више површина.
"Послије најаве да ће бити подстицај по хектару 500 КМ апеловали смо на људе да посију што више из разлога да се обезбиједе довољне количине пшенице за домаћу производњу. Знамо да је било проблема у пандемији са пшеницом, па смо били сада на опрезу. То је уродило плодом јер није фалило пшенице", нагласио је Радић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да је основни разлог повећања посађених површина у јесењој сјетви тај што се већ тада знало да ће аграрни буџет за ову годину бити драстично већи.
"Субвенције пшенице по хектару су сада 500 КМ. Иако смо имали потешкоћа са пласманом пшенице, може се очекивати да ове године буде потешкоћа са допремањем пшенице из ЕУ или ће она бити по неким вишим цијенама, јер су знатно поскупили гориво и ђубриво. Претпостављам да су и наши пољопривредници калкулисали и стигли до свог властитог рачуна да би се више исплатило повећати површине под пшеницом и да је то био одлучујући фактор за повећање површина у јесењој сјетви", закључио је Маринковић.
Подсјећамо, како је прошле године најавио Борис Пашалић, сад бивши министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, произвођачи пшенице за јесењу сјетву имају 500 КМ помоћи по хектару.
Независне новине
Како се наводи у овим подацима, у структури површина које су засијане у јесењој сјетви доминира пшеница са 66,4 одсто.
"Слиједе јечам са 13,4%, зоб са 7,9%, тритикале са 6,1%, уљана репица са 2,8%, раж са 0,6%, док је под осталим културама засијано 2,8% укупне површине. У односу на 2021. годину, сјетвена површина остале засијане површине већа је за 143,6%, тритикале за 114,6%, пшенице за 28,9%, зоби за 18,8%, уљане репице за седам, јечма за шест одсто, док је засијана површина ражи мања за 50,9%", стоји у подацима Завода за статистику Републике Српске.
Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије, истакао је да су један разлог што је посијано више површина катастрофалне суше у прољећној сјетви претходних година.
"Што се тиче производње пшенице, репице и ситних јесењих култура, разлог је тај што је повећано да, кад се накупи зимска влага, ипак на прољеће нешто остане. Осим тога, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је дало подстицај за пшеницу од 500 КМ како грађанима не би фалило брашна за домаће потребе. То је такође утицало да се повећа број засијаних површина и доста људи се одлучивало да сије пшеницу због овог подстицаја", навео је Радић.
Он истиче да су лидери пољопривредника, као и ресорно министарство, апеловали прошле године на пољопривреднике да посију што више површина.
"Послије најаве да ће бити подстицај по хектару 500 КМ апеловали смо на људе да посију што више из разлога да се обезбиједе довољне количине пшенице за домаћу производњу. Знамо да је било проблема у пандемији са пшеницом, па смо били сада на опрезу. То је уродило плодом јер није фалило пшенице", нагласио је Радић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да је основни разлог повећања посађених површина у јесењој сјетви тај што се већ тада знало да ће аграрни буџет за ову годину бити драстично већи.
"Субвенције пшенице по хектару су сада 500 КМ. Иако смо имали потешкоћа са пласманом пшенице, може се очекивати да ове године буде потешкоћа са допремањем пшенице из ЕУ или ће она бити по неким вишим цијенама, јер су знатно поскупили гориво и ђубриво. Претпостављам да су и наши пољопривредници калкулисали и стигли до свог властитог рачуна да би се више исплатило повећати површине под пшеницом и да је то био одлучујући фактор за повећање површина у јесењој сјетви", закључио је Маринковић.
Подсјећамо, како је прошле године најавио Борис Пашалић, сад бивши министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, произвођачи пшенице за јесењу сјетву имају 500 КМ помоћи по хектару.
Независне новине
