"Предсједниче, дистанцирај се од злочина, ХВО је срамота Хрватске" Порука активиста из Загреба поводом годишњице покоља у Ахмићима
Фото - Архива РТРС
Прије 30 година у Ахмићима код Витеза почињен је један од најокрутнијих ратних злочина на просторима некадашње Југославије, у којем су припадници локалног ХВО за неколико сати побили 116, а ранили 24 комшија Бошњака и срушили 169 кућа и двије џамије.
Поводом годишњице масакра у Ахмићима, шест мировних организација из Хрватске и Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК), Сарајево, издали су заједничко саопштење са поруком “Не у наше име” и најавили низ манифестација, с циљем да званични Загреб натјерају да се суочи са “мрљама из прошлости”.
Данас, тачно у подне организовано је протестно окупљање на Тргу Бана Јелачића у Загребу у знак сјећања на жртве Ахмића.
Потом ће у загребачком Културно-информативно центру бити приказан видео, који је дио интерактивног наратива Ахмићи – 48 сати пепела и крви, продукција СЕНСЕ – Центар за транзицијску правду и дебата о овој теми.
За злочин против човјечности у Ахмићима Хашки трибунал је судио 13 Хрвата из средње Босне. За учешће у доношењу одлуке о нападу на Ахмиће, потпредсједник ХДЗ БиХ Дарио Кордић осуђен је на 25 година затвора, а осуђени су и други лидери тадашњег ХВО и Херцег Босне: Драго Јосиповић, Владимир Шантић, Мирослав Брало и Пашко Љубичић.
Хашки суд је установио да је злочин почињен у оквиру међународног оружаног сукоба у који је била умијешана Хрватска, преко контроле над ХДЗ БиХ и ХВО, подсјећају мировни активисти.
– Правоснажно је потврђено да је Хрватска остваривала свеукупну контролу над ХВО, те руководила у планирању, координацији и организацији ХВО – подсјећају из ових НВО.
У њиховом заједничком саопштењу се подвлачи да злочин у Ахмићима “остаје трајна мрља и срамота Републике Хрватске”.
– Хрватска треба да покаже спремност да се искрено и без остатка суочи са почињеним злочинима, те преузме одговорност за прошлост. Само чиновима солидарности кроз јасне иницијативе који имају за циљ разумијевања улоге Републике Хрватске у рату против Босне и Херцеговине, моћи ћемо рећи да се Хрватска коначно дистанцира од империјалне политике Фрање Туђмана – наводи се у саопштењу.
Мировни активисти захтијевају од предсједника Републике Хрватске Зорана Милановића и предсједника Владе Републике Хрватске Андреја Пленковића да се јавно дистанцирају од ратних злочина и прекину систематску политику релативизације, негирања и умањења ратних злочина.
– Тражимо јасно формулисано извињење и именовање једне улице или трга у Загребу по жртвама Ахмића. Тек кад ратни злочин у Ахмићима постане дијелом хрватског образовног система, бићемо у могућности рећи да смо на трагу правде, одговорности и изградње мира – поручују мировни активисти из Хрватске и БиХ.
Они истичу да кривица за злочине јесте индивидуална, али да је истина о ратним злочинима колективна је одговорност, у овом случају Хрвата и Републике Хрватске.
Српска инфо
Поводом годишњице масакра у Ахмићима, шест мировних организација из Хрватске и Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК), Сарајево, издали су заједничко саопштење са поруком “Не у наше име” и најавили низ манифестација, с циљем да званични Загреб натјерају да се суочи са “мрљама из прошлости”.
Данас, тачно у подне организовано је протестно окупљање на Тргу Бана Јелачића у Загребу у знак сјећања на жртве Ахмића.
Потом ће у загребачком Културно-информативно центру бити приказан видео, који је дио интерактивног наратива Ахмићи – 48 сати пепела и крви, продукција СЕНСЕ – Центар за транзицијску правду и дебата о овој теми.
За злочин против човјечности у Ахмићима Хашки трибунал је судио 13 Хрвата из средње Босне. За учешће у доношењу одлуке о нападу на Ахмиће, потпредсједник ХДЗ БиХ Дарио Кордић осуђен је на 25 година затвора, а осуђени су и други лидери тадашњег ХВО и Херцег Босне: Драго Јосиповић, Владимир Шантић, Мирослав Брало и Пашко Љубичић.
Хашки суд је установио да је злочин почињен у оквиру међународног оружаног сукоба у који је била умијешана Хрватска, преко контроле над ХДЗ БиХ и ХВО, подсјећају мировни активисти.
– Правоснажно је потврђено да је Хрватска остваривала свеукупну контролу над ХВО, те руководила у планирању, координацији и организацији ХВО – подсјећају из ових НВО.
У њиховом заједничком саопштењу се подвлачи да злочин у Ахмићима “остаје трајна мрља и срамота Републике Хрватске”.
– Хрватска треба да покаже спремност да се искрено и без остатка суочи са почињеним злочинима, те преузме одговорност за прошлост. Само чиновима солидарности кроз јасне иницијативе који имају за циљ разумијевања улоге Републике Хрватске у рату против Босне и Херцеговине, моћи ћемо рећи да се Хрватска коначно дистанцира од империјалне политике Фрање Туђмана – наводи се у саопштењу.
Мировни активисти захтијевају од предсједника Републике Хрватске Зорана Милановића и предсједника Владе Републике Хрватске Андреја Пленковића да се јавно дистанцирају од ратних злочина и прекину систематску политику релативизације, негирања и умањења ратних злочина.
– Тражимо јасно формулисано извињење и именовање једне улице или трга у Загребу по жртвама Ахмића. Тек кад ратни злочин у Ахмићима постане дијелом хрватског образовног система, бићемо у могућности рећи да смо на трагу правде, одговорности и изградње мира – поручују мировни активисти из Хрватске и БиХ.
Они истичу да кривица за злочине јесте индивидуална, али да је истина о ратним злочинима колективна је одговорност, у овом случају Хрвата и Републике Хрватске.
Српска инфо
