Мине остају, донатори одлазе
БАЊАЛУКА - Ни скоро три деценије након завршетка рата нису уклоњене све заостале мине и друга експлозивна средства у земљи, а додатни проблем могао би настати јер због немара домаћих власти и донатори окрећу леђа БиХ.
У извјештају о раду Комисије за деминирање у БиХ за прошлу годину наведено је да, према најновијим процјенама, сумњива опасна површина на мине износи 869,64 километра квадратна, што је 1,69 одсто територије БиХ.
- Поред прописно постављених знакова минског упозоравања, због лоше економске ситуације у земљи становништво БиХ свјесно улази у сумњиве ризичне површине углавном због прикупљања огрева и сакупљања секундарних сировина - наведено је у извјештају поменуте комисије.
Директор Центра за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ) Саша Обрадовић рекао је да се процес деминирања у БиХ одвија споро јер није издвојен новац за те намјене са свих нивоа власти у БиХ.
- Новац је обећан при изради Стратегије о противминском дјеловању за период 2019 - 2025. Нажалост, једна особа је прошле године страдала од мина, када је залутала и ушла у минско поље. Са свим својим капацитетима обиљежавамо минска поља и смањено је страдање људи и деминера и повећана контрола инспекције - рекао је “Гласу Српске” Обрадовић.
Нагласио је да ће ове године услиједити и ревизија Стратегије о противминском дјеловању.
- Надам се и да ће сви нивои власти у БиХ схватити да заједничким снагама треба да деминирамо и уклонимо мине са подручја Српске, ФБиХ и Брчког јер се донатори полако окрећу ка Украјини, Сирији и другим земљама. Бојим се да ће БиХ убудуће о овом питању бити заборављена од донатора - поручио је Обрадовић.
Постоји и страх да би БиХ могла, уколико Савјет министара и Парламент БиХ не верификују споразум о 10 милиона евра који су обећани испред Европске комисије, остати без тог новца.
- Тај износ новца је довољан за деминирање током двије године. То су ствари око којих политике морају да се договоре како ће да издвајају новац за деминирање у БиХ јер донатори се полако повлаче из земље, а сумњиве површине под минама остају - нагласио је Обрадовић.
Када је ријеч о Стратегији о противминском дјеловању 2019 - 2025. године, Обрадовић је додао да је одобрено продужење важења тог документа до 2027. године.
- Ова година у ревизији ће нам јасно дати показатеље која је то година у будућности до када би требало да буде завршен процес деминирања. Многи фактори утичу на овај процес, који је опасан и отежан јер нема слуха за деминирање и помоћ становништву које више од 25 година живи поред минских поља - закључио је Обрадовић.
Закон
Саша Обрадовић рекао је да је Закон о деминирању БиХ на снази од 2002. године.
- Тај закон још није усклађен са европским легислативама и осталим прописима који се примјењују у БиХ. Прије двије, три године тражили смо да се тај закон промијени како би се деминерима дозначио бенефицирани радни стаж и подигао ниво квалитета Центра за уклањање мина у БиХ - навео је Обрадовић.
Глас Српске
У извјештају о раду Комисије за деминирање у БиХ за прошлу годину наведено је да, према најновијим процјенама, сумњива опасна површина на мине износи 869,64 километра квадратна, што је 1,69 одсто територије БиХ.
- Поред прописно постављених знакова минског упозоравања, због лоше економске ситуације у земљи становништво БиХ свјесно улази у сумњиве ризичне површине углавном због прикупљања огрева и сакупљања секундарних сировина - наведено је у извјештају поменуте комисије.
Директор Центра за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ) Саша Обрадовић рекао је да се процес деминирања у БиХ одвија споро јер није издвојен новац за те намјене са свих нивоа власти у БиХ.
- Новац је обећан при изради Стратегије о противминском дјеловању за период 2019 - 2025. Нажалост, једна особа је прошле године страдала од мина, када је залутала и ушла у минско поље. Са свим својим капацитетима обиљежавамо минска поља и смањено је страдање људи и деминера и повећана контрола инспекције - рекао је “Гласу Српске” Обрадовић.
Нагласио је да ће ове године услиједити и ревизија Стратегије о противминском дјеловању.
- Надам се и да ће сви нивои власти у БиХ схватити да заједничким снагама треба да деминирамо и уклонимо мине са подручја Српске, ФБиХ и Брчког јер се донатори полако окрећу ка Украјини, Сирији и другим земљама. Бојим се да ће БиХ убудуће о овом питању бити заборављена од донатора - поручио је Обрадовић.
Постоји и страх да би БиХ могла, уколико Савјет министара и Парламент БиХ не верификују споразум о 10 милиона евра који су обећани испред Европске комисије, остати без тог новца.
- Тај износ новца је довољан за деминирање током двије године. То су ствари око којих политике морају да се договоре како ће да издвајају новац за деминирање у БиХ јер донатори се полако повлаче из земље, а сумњиве површине под минама остају - нагласио је Обрадовић.
Када је ријеч о Стратегији о противминском дјеловању 2019 - 2025. године, Обрадовић је додао да је одобрено продужење важења тог документа до 2027. године.
- Ова година у ревизији ће нам јасно дати показатеље која је то година у будућности до када би требало да буде завршен процес деминирања. Многи фактори утичу на овај процес, који је опасан и отежан јер нема слуха за деминирање и помоћ становништву које више од 25 година живи поред минских поља - закључио је Обрадовић.
Закон
Саша Обрадовић рекао је да је Закон о деминирању БиХ на снази од 2002. године.
- Тај закон још није усклађен са европским легислативама и осталим прописима који се примјењују у БиХ. Прије двије, три године тражили смо да се тај закон промијени како би се деминерима дозначио бенефицирани радни стаж и подигао ниво квалитета Центра за уклањање мина у БиХ - навео је Обрадовић.
Глас Српске
