Делегација Дјечије амбасаде „Међаши“, из истоименог села код Бијељине, основана прије 33 љета, која је, на почетку рата у БиХ, из ратног лудила, избавила око 50 хиљада дјеце и мајки из Сарајева и Мостара, посјетила је Призрен, у намјери да се, на лицу мјеста, упозна са (не)приликама у том древном граду.

Душан Томић, генерални секретар и оснивач Дјечије амбасаде „Међаши“, који је предводио делегацију у којој су биле и Мишел Мишковић, дјечији амбасадор и Мишел Мишковић, аташе за културу, каже да су посјетили тај град на Косову и Метохији,  пошто постоје иницијативе да се у њему оснује Дјечији конзулат. По ономе, како каже, шта су видјели и чули, непосредно, тако нешто ће, ипак, морати да сачека нека боља времена, сматрајући да се страсти, не само што нису смириле, „већ су узавреле и у таквом амбијенту нема простора за хумане мисије ДА „Међаши“, која има и Конзулат у Словенији, у Цељу.



- Посјета Призрену је за нас драгоцјено искуство - каже Томић. - На лицу мјеста смо се увјерили „колико је сати“. - Одушевљени смо свјетлом које и даље итекако сија, из Душановог града, владара који је у то доба донио законик, посјетили смо и Душанов народни дом, као и чувену Богословију, једну од најстаријих вјерских школа на свијету и чувену и по њеним ђацима и професорима. С једне стране, имамо свјетлост древних времана, а с друге стране, осјећа се неко као униформисано сивило, које свједочи о времену садашњем.

Гости из ДА „Међаши“ кажу да су посјетили и неке од српских енклава, гдје су се увјерили како Срби тешко живе, али истрајни да живе и раде на прадједовским имањима. Чињеница да је Призрен без Срба, како кажу, „сама по себи све говори“.

- Зато ћемо се борити  и молити да се никад и нигдје не догоди  да разне политике са међународном заједницом тако нешто учине - каже Томић. - Стање у БиХ је, у односу на ово што смо видјели на Косову и Метохији, дјелује као релаксирано.

               
За Семберија инфо - Младен Василић