Погледајте колико је плаћен најскупљи квадрат стана у Београду
БЕОГРАД - У Србији је у 2022, четврту годину заредом, настављен раст тражње за некретнинама, а најскупљи стамбени квадрат продат је у Београду на води по цијени од 10.400 евра, показује извјештај Републичког геодетског завода.
Најскупље је плаћен стан у Београду на води, укупне површине 383 метара квадратних, за 2.469.888 евра.
Према извјештају РГЗ за 2022. годину, укупна вриједност тржишта непокретности у 2022. достигла је 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више у поређењу са 2021.
За разлику од тржишта непокретности у европским земаља, гдје је под утицајем прије свега раста каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада цијена и обима трансакција, ниво цијена непокретности у Србији је у протеклој години забиљежи снажан раст.
Вриједности трансакција у појединим сегментима тржишта по врстама непокретности у 2022. години у односу на 2021. повећао се за 26 одсто када су у питању станови, а 56 одсто гаражни простори, саопштио је РГЗ.
Тржиште пословних простора порасло је за 28 одсто, грађевинског земљишта за 23 одсто, док је вриједност прометованих кућа забиљежила повећање од 11 одсто.
Продаја станова повећана је за три одсто, гаражних простора за 23 одсто, пословних простора за два одсто, док је број продатих кућа остао на истом нивоу као претходне године.
Купопродаја пољопривредног земљишта порасла је за пет одсто, док је код продаје грађевинског земљишта забиљежен пад од шест одсто годишње.
Највише продаја непокретности остварено је у Војводини 35 одсто, Шумадији и Западној Србији 25 одсто, Граду Београду 24 одсто, док су Јужна и Источна Србија забиљежиле најмањи број трансакција од 16 одсто, преноси Тањуг.
Највећи међугодишњи раст броја купопродаја забиљежен је у региону Јужне и Источне Србије за 4,7 одсто, затим у Граду Београду за 4,4 одсто, Шумадије и Западне Србије за 0,2 одсто, док је у региону Војводине није било промјене у односу на 2021. годину.
Употреба кредитних средстава за финансирање куповине непокретности у 2022. години је смањена за два одсто у односу на претходни период.
У 2022. години 11 одсто свих непокретности у Србији купљено је уз учешће кредита, наспрам 13 одсто у 2021. години.
Из кредитних средстава најчешће су куповани станови, 26 одсто свих купопродаја станова у 2022, што је пет одсто мање у односу на 2021. годину. Број остварених трансакција на нивоу цијеле земље је и даље у порасту.
Независне новине
Најскупље је плаћен стан у Београду на води, укупне површине 383 метара квадратних, за 2.469.888 евра.
Према извјештају РГЗ за 2022. годину, укупна вриједност тржишта непокретности у 2022. достигла је 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више у поређењу са 2021.
За разлику од тржишта непокретности у европским земаља, гдје је под утицајем прије свега раста каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада цијена и обима трансакција, ниво цијена непокретности у Србији је у протеклој години забиљежи снажан раст.
Вриједности трансакција у појединим сегментима тржишта по врстама непокретности у 2022. години у односу на 2021. повећао се за 26 одсто када су у питању станови, а 56 одсто гаражни простори, саопштио је РГЗ.
Тржиште пословних простора порасло је за 28 одсто, грађевинског земљишта за 23 одсто, док је вриједност прометованих кућа забиљежила повећање од 11 одсто.
Продаја станова повећана је за три одсто, гаражних простора за 23 одсто, пословних простора за два одсто, док је број продатих кућа остао на истом нивоу као претходне године.
Купопродаја пољопривредног земљишта порасла је за пет одсто, док је код продаје грађевинског земљишта забиљежен пад од шест одсто годишње.
Највише продаја непокретности остварено је у Војводини 35 одсто, Шумадији и Западној Србији 25 одсто, Граду Београду 24 одсто, док су Јужна и Источна Србија забиљежиле најмањи број трансакција од 16 одсто, преноси Тањуг.
Највећи међугодишњи раст броја купопродаја забиљежен је у региону Јужне и Источне Србије за 4,7 одсто, затим у Граду Београду за 4,4 одсто, Шумадије и Западне Србије за 0,2 одсто, док је у региону Војводине није било промјене у односу на 2021. годину.
Употреба кредитних средстава за финансирање куповине непокретности у 2022. години је смањена за два одсто у односу на претходни период.
У 2022. години 11 одсто свих непокретности у Србији купљено је уз учешће кредита, наспрам 13 одсто у 2021. години.
Из кредитних средстава најчешће су куповани станови, 26 одсто свих купопродаја станова у 2022, што је пет одсто мање у односу на 2021. годину. Број остварених трансакција на нивоу цијеле земље је и даље у порасту.
Независне новине
