Из увоза једемо и црвени лук :: Semberija INFO ::

 

Из увоза једемо и црвени лук


БАЊАЛУКА - Лањска суша, недостатак радне снаге и генерално смањење производње црвеног лука довело је до несташице овог поврћа на домаћем тржишту, па грађани за килограм увозног морају да издвоје и до три марке.

На пијацама широм Српске цијена црвеног лука креће се од двије до три марке по килограму, док је он у маркетима нешто јефтинији.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже за “Глас” да је лук који се тренутно продаје по високим цијенама поријеклом из Казахстана.

- Иза нас је сушна година и умањени приноси, а смањен је и број домаћинстава који се баве том врстом производње и то је највећи проблем. Тренутно се због тога продаје увозни лук, јер нашег више нема, а нема га ни у Србији, Хрватској и у окружењу - рекао је Илић, који се и сам бави производњом лука.

Објаснио је да су јесењски лук продали и сада чекају озими лук који доспијева крајем маја.

- Његова цијена ће бити много јефтинија, а за прогнозе каква ће ова година бити још је рано, али ћемо свакако дати свој максимум да произведемо што више и квалитетније - казао је Илић.

Објаснио је да је радна снага та која диктира колико ће се лука сијати, а  он га узгаја на површини од два хектара, гдје просјечни принос буде између 40 и 60 тона по хектару.

Произвођач из села Кукуље код Српца Никола Лакић каже да је до несташице лука дошло због смањења површина у производњи, док су неке друге културе повећане.

- Лани је повећана производња купуса и лубеница и то се одразило на цијену тих артикала које су биле знатно јефтиније у односу на 2021. годину - рекао је Лакић.

Објаснио је због чега произвођачи генерално одустају од производње.

 - Радне снаге недостаје, а производња сама по себи је веома скупа и изискује много већа улагања у односу на друге културе, па су се многи окренули једноставнијим и профитабилнијим културама - рекао је Лакић.

 Испричао је да планирају годишњи раст производње лука до неких 20 одсто.

- Наше површине су ипак скромне и то ће бити укупно негдје око 5,5 до шест хектара, ширити се можемо онолико колико имамо радника -  рекао је Лакић.

Он је испричао да је у Српској лука у малим баштама све мање.

- Некада је лук у окућницама био редован усјев, а сада у неким домаћинствима немамо ни цвијеће. Људи живе убрзано, на послу су већину дана, а неки буду и одсутни по неколико дана, те немају времена тиме да се баве - рекао је Лакић.

Вриједност


Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ на домаће тржиште је током јануара увезено 876.596 килограма црног лука, власца, бијелог лука, празилука у вриједности већој од 1,1 милион марака, највише из Холандије.

- Током прошле године у БиХ је стигло 9.671.021 килограма ових производа, чија је вриједност нешто већа од осам милиона марака. И тада је највише стигло из Холандије - подаци су УИО.


Глас Српске