Олујни вјетар оборио свето дрво и симбол Негбине! Мјештани тугују за својим заштитником, а ово је његова историја!
Јак олујни ветар протекле ноћи оборио је Записни бор, свето дрво и симбол златиборског села Негбина. Мештани су га сматрали заститником села, а за Информер.рс открили су његову историју.
На сеоском саборишту у засеоку Илићи у Негбини, на пола пута између Нове Вароши и Златибора, чувени Записни бор красио је село, а мештани су га сматрали својим заштитником. Како се прича у селу подно Муртенице, око њега су ишле крстоноше, а са места на коме је порастао људи су се молили Богу.
Смештен на ветрометини између засеока Тешићи, Сићковићи и Јововићи, надомак сеоског гробља, чувао је тајне села и важио за сеоску светињу.
- Нико тачно не зна ко је бор посадио и колико је стар, једино је сигурно да је свето дрво и да га је велики грех било осећи. Поред њега смо се као деце играли и одрастали, важно место ми је заузео у детињству, као и сада мојим унуцима - рекао је мештанин Радојко Илић (71), на чијем имању је порастао Записни бор.
Након олујне ноћи и снажне мећаве, јутрос је мештане Негбине узнемирио језив призор када је бор ветром изваљен препречио сеоски пут. Забринути планинци нису га померали, већ возилима свакодневно обилазе. Вест да је бор изваљен, никог није оставила равнодушним, а многима вратила сећање на њега.
- На њему је био уклесан крст, сада сам га нашао испод дебла, што доказује да је велика светиња. Када сам био дечак имао је крошњу као кишобран и сви смо га волели. Сада нам је свима необично, а велика је случајност да се извалио током ноћи, када се умирило село, и никога није повредио - каже мештанин Грујо Илић (61).
Најстарији житељи Негбине тврде да је бор стар око 300 година, тако су им причали њихови преци, а они пренели својим потомцима. Бор је почео да се суши 1977. године, када га је закачио јак ураган који је протутњао Муртеницом.
Наши саговорници сећају се његове крошње и зелених грана.
Када су неимари пре десетак година насипали сеоски пут заједно са мештанима, њиховим немаром, базањем "опушака" цигарета уз стабло, бор је плануо, али житељи су га у току ноћи угасили. Временом се још више сушио, а на његовом стаблу лепиле су се само умрлице планинки и планинаца, који су из овог села отишли Богу на истину.
- Памтим када су крстоноше ишле кроз села, па кад дођу бору иду око њега и моле се Богу. Био нам је симбол и заштитник, али и одредница кад неком објашњавамо где живимо. На суседном брду у зесеоку Ћурдићи, постоји још један записни бор на имању породице Ћировић - прича старац Миливоје Илић (77), и додаје у стиху:
"Чувај тајне зелен боре,
красио си село моје!"
И друга поједина села златиборског краја и Старог Ваха имају своје записе, стабла, која се у српској култури сматрају светим. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст, и тиме представља светињу за село у коме се налазе. Веровање је да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. Стога се уз дрво не сме пењати, нити спавати под његовим гранама.
Код Записног бора у Негбини, одувек се окупљао "сеоски парламент" и договарали важни догадјаји за село. Крај њега су пролазиле поворке и сахране, а и прослављали успеси села. На Видовдан 2009. године, обновљен је крст на ливади поред бора, одакле светла сваке вечери подсећају на ово свето место. Скоро сваког лета организује се сеоски сабор и вишебој, који окупи мештане и посетиоце да кроз спортска надметања, игру и песму, сачувају традицију овог краја.
Становници Негбине тугују за својим заштитником, а обећавају да ће Записни бор ускоро добити свог наследника, који ће наставити да одолева северцу и чува традицију и историју планинског села испод Муртенице.
(Информер.рс)
На сеоском саборишту у засеоку Илићи у Негбини, на пола пута између Нове Вароши и Златибора, чувени Записни бор красио је село, а мештани су га сматрали својим заштитником. Како се прича у селу подно Муртенице, око њега су ишле крстоноше, а са места на коме је порастао људи су се молили Богу.
Смештен на ветрометини између засеока Тешићи, Сићковићи и Јововићи, надомак сеоског гробља, чувао је тајне села и важио за сеоску светињу.
- Нико тачно не зна ко је бор посадио и колико је стар, једино је сигурно да је свето дрво и да га је велики грех било осећи. Поред њега смо се као деце играли и одрастали, важно место ми је заузео у детињству, као и сада мојим унуцима - рекао је мештанин Радојко Илић (71), на чијем имању је порастао Записни бор.
Након олујне ноћи и снажне мећаве, јутрос је мештане Негбине узнемирио језив призор када је бор ветром изваљен препречио сеоски пут. Забринути планинци нису га померали, већ возилима свакодневно обилазе. Вест да је бор изваљен, никог није оставила равнодушним, а многима вратила сећање на њега.
- На њему је био уклесан крст, сада сам га нашао испод дебла, што доказује да је велика светиња. Када сам био дечак имао је крошњу као кишобран и сви смо га волели. Сада нам је свима необично, а велика је случајност да се извалио током ноћи, када се умирило село, и никога није повредио - каже мештанин Грујо Илић (61).
Најстарији житељи Негбине тврде да је бор стар око 300 година, тако су им причали њихови преци, а они пренели својим потомцима. Бор је почео да се суши 1977. године, када га је закачио јак ураган који је протутњао Муртеницом.
Наши саговорници сећају се његове крошње и зелених грана.
Када су неимари пре десетак година насипали сеоски пут заједно са мештанима, њиховим немаром, базањем "опушака" цигарета уз стабло, бор је плануо, али житељи су га у току ноћи угасили. Временом се још више сушио, а на његовом стаблу лепиле су се само умрлице планинки и планинаца, који су из овог села отишли Богу на истину.
- Памтим када су крстоноше ишле кроз села, па кад дођу бору иду око њега и моле се Богу. Био нам је симбол и заштитник, али и одредница кад неком објашњавамо где живимо. На суседном брду у зесеоку Ћурдићи, постоји још један записни бор на имању породице Ћировић - прича старац Миливоје Илић (77), и додаје у стиху:
"Чувај тајне зелен боре,
красио си село моје!"
И друга поједина села златиборског краја и Старог Ваха имају своје записе, стабла, која се у српској култури сматрају светим. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст, и тиме представља светињу за село у коме се налазе. Веровање је да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. Стога се уз дрво не сме пењати, нити спавати под његовим гранама.
Код Записног бора у Негбини, одувек се окупљао "сеоски парламент" и договарали важни догадјаји за село. Крај њега су пролазиле поворке и сахране, а и прослављали успеси села. На Видовдан 2009. године, обновљен је крст на ливади поред бора, одакле светла сваке вечери подсећају на ово свето место. Скоро сваког лета организује се сеоски сабор и вишебој, који окупи мештане и посетиоце да кроз спортска надметања, игру и песму, сачувају традицију овог краја.
Становници Негбине тугују за својим заштитником, а обећавају да ће Записни бор ускоро добити свог наследника, који ће наставити да одолева северцу и чува традицију и историју планинског села испод Муртенице.
(Информер.рс)
