ПРАЖЊЕЊЕ БАЛКАНА: Бивша СФРЈ изгубила 3,5 милиона људи
На простору земље која се некада простирала од Вардара па до Триглава данас живи око три и по милиона људи мање него 1991. године, када је почео крвави распад СФРЈ, говоре резултати до сада спроведених пописа становништва и процене републичких завода за статистику у региону. Највећи губитак становништва претрпела је Босна и Херцеговина у којој данас, према проценама тамошњег завода за статистику, живи чак четвртина људи мање него почетком братоубилачког рата. Србија је сиромашнија за 1.192.237 људи у односу на 1991. годину.
У Хрватској сада живи петина становника мање него 1991. године, а тамошњи демографи су израчунали да свакога дана земљу напусти чак 180 људи. Резултати најновијег пописа становништва у Северној Македонији говоре да је она изгубила готово десет одсто становништва у односу на 1991. годину, а према доступним проценама тзв. агенције за статистику Косова, на простору КиМ данас живи око десет процената становништва мање него 1991. године, за коју такође постоје само процењени подаци Републичког завода за статистику Србије. Иако Словенија данас има око седам одсто становника више него почетком деведесетих, демографи овај податак тумаче у светлу чињенице да у њу већ деценијама емигрира висококвалификована, али и неквалификована радна снага – претежно из Босне и Херцеговине и Србије. Иако су демографски показатељи Косова и Метохије још увек међу најповољнијим у Европи, број рођених беба у овом региону опада, док број младих који трбухом за крухом одлазе пут западне Европе константно расте – тзв. агенција за статистику Косова процењује да у овом региону живи око 180.000 људи мање у односу на процењени број становника из 1991. године.
– У овом тренутку готово у свим републикама бивше СФРЈ више људи умире него што се рађа, или је тај однос готово исти. У Црној Гори, Словенији и Северној Македонији природни прираштај се у последњој деценији углавном кретао око нуле, да би пред крај постао негативан. У Србији је негативан природни прираштај у Војводини евидентиран већ 1989. године, а у централној Србији 1992. Како Србија не располаже подацима виталне статистике за Косово и Метохију од 1999. године, на основу података агенције за статистику Косова или „Евростата”, могу се уочити опадајући трендови рађања, мада се још увек више становника рађа него што умире. У централној Србији и Војводини негативан природни прираштај је 2021. године дуплиран у односу на 2011. годину, односно више него утростручен у односу на 2002. годину. Иако је пандемијска 2021. година окарактерисана израженим вишком смртности у односу на претходни период, треба истаћи да је опадање природног прираштаја забележено и пре пандемије. Проблем недовољног рађања различито се испољава у различитим деловима Србије. Рецимо, у источној Србији тренд фертилитета је у опадању још од краја 19. века, а негативни природни прираштај забележен је двадесетак година пре него у Војводини, што значи да овај део Србије више нема ни шансу да „рехабилитује” рађање до нивоа просте замене становништва – истиче др Александар Кнежевић, ванредни професор на Географском факултету у Београду.
Он подсећа да су деведесете године 20. века само убрзале ове процесе, а велики број младих људи који поправљају демографску статистику страдао је у ратовима или се трајно иселио. Процене демографске службе Хашког тужилаштва говоре да је у рату у Босни и Херцеговини страдало близу 105.000 људи, док је број особа који се трајно иселио из земље у којој је сваки трећи брак пре рата био мешовит готово немогуће установити.
– Иако нема егзактних података о броју људи који су емигрирали из Србије током деведесетих, неформалне процене говоре да је око 300.000 младог, радно и репродуктивно способног становништва трајно напустило земљу. Треба рећи да се због вишеструких избегличких таласа до те рачунице долази искључиво на посредан и врло компликован начин, што овај податак чини више информативним него научним. Наиме, попис становништва 2002. показао је да је у централној Србији и Војводини живело око 320.000 људи мање него 1991. године, док је између 2001. и 2011. године апсолутни пад износио близу 310.000 становника. Хрватска је између 1991. и 2001. године изгубила око седам одсто, а од 2011. до 2021. године близу десет процената становништва. Као и на примеру Србије, стварни губитак становништва ове земље током деведесетих година није лако нумерички изразити, јер се у њу током и након рата истовремено исељавало становништво са простора бивше Југославије. Међутим, када посматрамо последњи међупописни период, стиче се утисак да је чланство Хрватске у ЕУ додатно подстакло емиграцију ка развијеним економијама, чије се демографске последице, према неким мишљењима могу мерити чак са онима које су произашле из ратних година. Укратко, све државе бивше Југославије јесу добиле своје место на политичкој карти Европе, али од тада интензивно губе становништво, а овај тренд ће се вероватно наставити – наводи др Кнежевић.
На питање да ли ће се у Србији десити исти сценарио када уђе у Европску унију, он подсећа да су због хроничног недостатка радне снаге бројна тржишта рада у земљама ЕУ већ годинама отворена и за грађане наше земље, али и наводи да је од свих данашњих чланица ЕУ, Србија у самом врху земаља по губитку становништва током предприступних преговора за чланство.
– Процене да између 30.000 и 60.000 људи годишње емигрира из наше земље нису резултат званичне статистике, већ спорадичних истраживања миграција становништва. Демографски трендови у Србији јесу неповољни, али више није коректно говорити да је то само због недовољног рађања које је таргетирано последњим мерама Владе Србије. Према свим доступним показатељима, неконтролисано исељавање је доминантан разлог због којег Србија губи становништво. Када говоримо о Косову и Метохији (без обзира на проблем доступности података), тамошње становништво није изузето из неумољивог процеса демографске транзиције. Иако и даље има позитиван природни прираштај, стереотип је да Албанке рађају петоро или више деце. То већ дуже време није демографска реалност, јер доступни подаци говоре да жене на Косову претходних неколико година у просеку рађају нешто мање од двоје деце. Са друге стране, основни узрок значајнијег опадања становништва на Косову и Метохији јесу пре свега велике емиграције младих ка западној Европи – закључује наш саговорник.
ПОЛИТИКА
У Хрватској сада живи петина становника мање него 1991. године, а тамошњи демографи су израчунали да свакога дана земљу напусти чак 180 људи. Резултати најновијег пописа становништва у Северној Македонији говоре да је она изгубила готово десет одсто становништва у односу на 1991. годину, а према доступним проценама тзв. агенције за статистику Косова, на простору КиМ данас живи око десет процената становништва мање него 1991. године, за коју такође постоје само процењени подаци Републичког завода за статистику Србије. Иако Словенија данас има око седам одсто становника више него почетком деведесетих, демографи овај податак тумаче у светлу чињенице да у њу већ деценијама емигрира висококвалификована, али и неквалификована радна снага – претежно из Босне и Херцеговине и Србије. Иако су демографски показатељи Косова и Метохије још увек међу најповољнијим у Европи, број рођених беба у овом региону опада, док број младих који трбухом за крухом одлазе пут западне Европе константно расте – тзв. агенција за статистику Косова процењује да у овом региону живи око 180.000 људи мање у односу на процењени број становника из 1991. године.
– У овом тренутку готово у свим републикама бивше СФРЈ више људи умире него што се рађа, или је тај однос готово исти. У Црној Гори, Словенији и Северној Македонији природни прираштај се у последњој деценији углавном кретао око нуле, да би пред крај постао негативан. У Србији је негативан природни прираштај у Војводини евидентиран већ 1989. године, а у централној Србији 1992. Како Србија не располаже подацима виталне статистике за Косово и Метохију од 1999. године, на основу података агенције за статистику Косова или „Евростата”, могу се уочити опадајући трендови рађања, мада се још увек више становника рађа него што умире. У централној Србији и Војводини негативан природни прираштај је 2021. године дуплиран у односу на 2011. годину, односно више него утростручен у односу на 2002. годину. Иако је пандемијска 2021. година окарактерисана израженим вишком смртности у односу на претходни период, треба истаћи да је опадање природног прираштаја забележено и пре пандемије. Проблем недовољног рађања различито се испољава у различитим деловима Србије. Рецимо, у источној Србији тренд фертилитета је у опадању још од краја 19. века, а негативни природни прираштај забележен је двадесетак година пре него у Војводини, што значи да овај део Србије више нема ни шансу да „рехабилитује” рађање до нивоа просте замене становништва – истиче др Александар Кнежевић, ванредни професор на Географском факултету у Београду.
Он подсећа да су деведесете године 20. века само убрзале ове процесе, а велики број младих људи који поправљају демографску статистику страдао је у ратовима или се трајно иселио. Процене демографске службе Хашког тужилаштва говоре да је у рату у Босни и Херцеговини страдало близу 105.000 људи, док је број особа који се трајно иселио из земље у којој је сваки трећи брак пре рата био мешовит готово немогуће установити.
– Иако нема егзактних података о броју људи који су емигрирали из Србије током деведесетих, неформалне процене говоре да је око 300.000 младог, радно и репродуктивно способног становништва трајно напустило земљу. Треба рећи да се због вишеструких избегличких таласа до те рачунице долази искључиво на посредан и врло компликован начин, што овај податак чини више информативним него научним. Наиме, попис становништва 2002. показао је да је у централној Србији и Војводини живело око 320.000 људи мање него 1991. године, док је између 2001. и 2011. године апсолутни пад износио близу 310.000 становника. Хрватска је између 1991. и 2001. године изгубила око седам одсто, а од 2011. до 2021. године близу десет процената становништва. Као и на примеру Србије, стварни губитак становништва ове земље током деведесетих година није лако нумерички изразити, јер се у њу током и након рата истовремено исељавало становништво са простора бивше Југославије. Међутим, када посматрамо последњи међупописни период, стиче се утисак да је чланство Хрватске у ЕУ додатно подстакло емиграцију ка развијеним економијама, чије се демографске последице, према неким мишљењима могу мерити чак са онима које су произашле из ратних година. Укратко, све државе бивше Југославије јесу добиле своје место на политичкој карти Европе, али од тада интензивно губе становништво, а овај тренд ће се вероватно наставити – наводи др Кнежевић.
На питање да ли ће се у Србији десити исти сценарио када уђе у Европску унију, он подсећа да су због хроничног недостатка радне снаге бројна тржишта рада у земљама ЕУ већ годинама отворена и за грађане наше земље, али и наводи да је од свих данашњих чланица ЕУ, Србија у самом врху земаља по губитку становништва током предприступних преговора за чланство.
– Процене да између 30.000 и 60.000 људи годишње емигрира из наше земље нису резултат званичне статистике, већ спорадичних истраживања миграција становништва. Демографски трендови у Србији јесу неповољни, али више није коректно говорити да је то само због недовољног рађања које је таргетирано последњим мерама Владе Србије. Према свим доступним показатељима, неконтролисано исељавање је доминантан разлог због којег Србија губи становништво. Када говоримо о Косову и Метохији (без обзира на проблем доступности података), тамошње становништво није изузето из неумољивог процеса демографске транзиције. Иако и даље има позитиван природни прираштај, стереотип је да Албанке рађају петоро или више деце. То већ дуже време није демографска реалност, јер доступни подаци говоре да жене на Косову претходних неколико година у просеку рађају нешто мање од двоје деце. Са друге стране, основни узрок значајнијег опадања становништва на Косову и Метохији јесу пре свега велике емиграције младих ка западној Европи – закључује наш саговорник.
ПОЛИТИКА
