ГЉИВА КОЈОМ СУ СЕ ОТРОВАЛИ КУПЦИ СА ШАБАЧКЕ ПИЈАЦЕ ЈЕДНА ОД НАЈОТРОВНИЈИХ НА СВИЈЕТУ
Седморо људи отровало се гљивама са тезге на пијаци у Шапцу које је продавала, сада ухапшена, бака М. Г. (72) из Ћуковине.
Сви пацијенти имали су теже клиничке слике, а једна жена стара 57 година, преминула је у петак усљед тровања на ВМА.
Купци у Шапцу отровали су се најотровнијим гљивама на свијету, а њихово име је Зелене пупавке.
Ова врста је претежно распрострањена на нижој надморској висини, крај листопадног дрвећа или борова. Може се пронаћи широм Србије. Изазива највећи број случајева тровања која се завршавају смртним исходом.
Како је препознати?
Шешир јој је гладак, без крпица и веома промјенљиве боје, од зелене преко жућкасте па до смеђе, али увијек са јачом или слабијом примјесом зелене боје. Листићи, дршка, прстен и овојница су јој бијели, али дршка често може имати зелене преливе.
Зелена пупавка је гљива врло карактеристичног изгледа и било би за очекивати да су случајеви замјене ове гљиве са неком јестивом ријетки, али није ни изблиза тако.
Прилично велики број јестивих врста се налази на списку њених двојница. Веома велики број људи се отрује зеленом пупавком мислећи да једе неке од зелених зека.
Осим боје, та група гљива нема ништа заједничко са било којом пупавком, али се несреће стално дешавају.
Мука, гађење, колапс...
Тровање пупавком најчешће протиче кроз двије фазе. Послије релативно дугог латентног периода без симптома, од 6 до 24 часа, наступају јаке гастроинтестиналне тегобе: мука, гађење, повраћање, грчеви у стомаку, профузни, колериформни, понекад крвави проливи, праћени дехидрацијом и колапсом.
Ове тегобе трају 12 до 48 часова. У тој фази почиње ширење отрова по организму, концентрација аманитина у крви опада и он бива "заробљен" у ентерохепатичкој циркулацији. Отуда је јетра дуже изложена високој концентрацији отрова.
Након привидног и привременог опоравка, који траје неколико сати, наступа поновно погоршање са знацима оштећења јетре, од асимптоматског повишења трансаминаза до изражене јетрине инсуфицијенције са коагулопатијом и комом.
У овој фази може настати и поремећај функције бубрега, било због директног дјеловања аманитина на ћелије бубрега, било због развоја хепатореналног синдрома.
Клинички се испољавају иктерус (жутица) са болном хепатомегалијом (увећање јетре), хипогликемија, знаци потрошне коагулопатије, албуминурија, дехидрација, олигурија, анурија, азотемија, а терминално настаје дубока хепатичка кома (масивна некроза јетре - "жута атрофија јетре"), праћена акутном бубрежном инсуфицијенцијом.
Могу се придружити знаци акутног заказивања срца, због дегенеративних промјена на миокарду (срчани мишић).
Каткада се испољавају и поремећаји функција централног нервног система, у виду омамљености, вртоглавице, конвулзија или парализе дисања, преноси Телеграф. До смрти долази код 10 до 50 одсто обољелих, око 5. дана болести. У случају преживљавања, опоравак је спор и постепен.
Смртоносна количина је око 20 грама сирове гљиве, а сушење и термичка обрада не утичу на отровност. За тровање овом гљивом нема противотрова.
(Независне)
Сви пацијенти имали су теже клиничке слике, а једна жена стара 57 година, преминула је у петак усљед тровања на ВМА.
Купци у Шапцу отровали су се најотровнијим гљивама на свијету, а њихово име је Зелене пупавке.
Ова врста је претежно распрострањена на нижој надморској висини, крај листопадног дрвећа или борова. Може се пронаћи широм Србије. Изазива највећи број случајева тровања која се завршавају смртним исходом.
Како је препознати?
Шешир јој је гладак, без крпица и веома промјенљиве боје, од зелене преко жућкасте па до смеђе, али увијек са јачом или слабијом примјесом зелене боје. Листићи, дршка, прстен и овојница су јој бијели, али дршка често може имати зелене преливе.
Зелена пупавка је гљива врло карактеристичног изгледа и било би за очекивати да су случајеви замјене ове гљиве са неком јестивом ријетки, али није ни изблиза тако.
Прилично велики број јестивих врста се налази на списку њених двојница. Веома велики број људи се отрује зеленом пупавком мислећи да једе неке од зелених зека.
Осим боје, та група гљива нема ништа заједничко са било којом пупавком, али се несреће стално дешавају.
Мука, гађење, колапс...
Тровање пупавком најчешће протиче кроз двије фазе. Послије релативно дугог латентног периода без симптома, од 6 до 24 часа, наступају јаке гастроинтестиналне тегобе: мука, гађење, повраћање, грчеви у стомаку, профузни, колериформни, понекад крвави проливи, праћени дехидрацијом и колапсом.
Ове тегобе трају 12 до 48 часова. У тој фази почиње ширење отрова по организму, концентрација аманитина у крви опада и он бива "заробљен" у ентерохепатичкој циркулацији. Отуда је јетра дуже изложена високој концентрацији отрова.
Након привидног и привременог опоравка, који траје неколико сати, наступа поновно погоршање са знацима оштећења јетре, од асимптоматског повишења трансаминаза до изражене јетрине инсуфицијенције са коагулопатијом и комом.
У овој фази може настати и поремећај функције бубрега, било због директног дјеловања аманитина на ћелије бубрега, било због развоја хепатореналног синдрома.
Клинички се испољавају иктерус (жутица) са болном хепатомегалијом (увећање јетре), хипогликемија, знаци потрошне коагулопатије, албуминурија, дехидрација, олигурија, анурија, азотемија, а терминално настаје дубока хепатичка кома (масивна некроза јетре - "жута атрофија јетре"), праћена акутном бубрежном инсуфицијенцијом.
Могу се придружити знаци акутног заказивања срца, због дегенеративних промјена на миокарду (срчани мишић).
Каткада се испољавају и поремећаји функција централног нервног система, у виду омамљености, вртоглавице, конвулзија или парализе дисања, преноси Телеграф. До смрти долази код 10 до 50 одсто обољелих, око 5. дана болести. У случају преживљавања, опоравак је спор и постепен.
Смртоносна количина је око 20 грама сирове гљиве, а сушење и термичка обрада не утичу на отровност. За тровање овом гљивом нема противотрова.
(Независне)
