БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - Моћним европским и свјетским силама, које већ имају своје специјалне изасланике за подручје западног Балкана, придружила се Словенија, што је за аналитичаре знак да је на сцени здружена операција Запада са више различитих извођача, али са истим циљем - да јачају само позиције изван својих граница.

Специјалне изасланике за ово подручје до сада су именовале САД, Њемачка, Велика Британија, Грчка, Норвешка и ЕУ. Та листа земаља је продужена након што је словеначка шефица дипломатије Тања Фајон објелоданила да је Словенија за специјалног изасланика именовала Анжеја Франгеша, о чему је обавијестила и замјеника помоћника државног секретара САД Габријела Ескобара, који је истовремено и амерички специјални изасланик за западни Балкан.

Политиколог и аналитичар геополитике из Србије Александар Павић каже за “Глас” да треба различито гледати на изасланике. Словенци, на примјер, каже, не могу да раде ништа на своју руку јер немају самосталну политику ни у чему.

- Очигледно је да, опет, за неког газду одрађују ствари и опипавају пулс. Ово је једноставно здружена операција Запада са више извођача, али свима им је исти циљ. То је да Србија призна Косово, одрекне се Републике Српске, те да подржи унитаризацију БиХ, односно да се трајно одвоје од Русије и Кине. Сви играју у истом тиму, само имају различите позиције - истакао је Павић.

Земље западног Балкана, подвлачи, немају никакву корист од специјалних изасланика.

- Од страног мешања нико не може да има корист, осим од стране Запада инсталирана политичка лица у региону - казао је Павић.

Сматра и да не би требало ни користити назив “западни Балкан” јер то вуче ка повезивању са појмом запад.

- Нисмо ми западни Балкан. То је исто део њиховог испирања нашег мозга, али у сваком случају имају корист елите које су инсталирали. И то посебно у Сарајеву, у Скопљу, Приштини, па и Љубљани. Могу да измисле стотину  разних специјалних изасланика, али су циљеви апсолутно исти - истакао је Павић, који сматра да ће овај својеврсни специјални надзор бити “жив” док год Запад буде тежио да буде апсолутни владар.

Стручњак за међународне односе и професор на бањалучком Универзитету Милош Шолаја наглашава да државе, преко тих путева, прикупљају податке и настоје да остваре своје интересе, али и оснаже свој утицај на конкретној територији. Сматра да је Словенији, за разлику од већине других, стало до овог дијела Европе јер је ријеч о простору бивше Југославије, гдје је увијек и сама остваривала значајне економске резултате.

- Сигурно је да жели да буде дио тог неког политичко-дипломатског оквира који се намеће кроз ту причу специјалних изасланика. И Њемачка и Велика Британија су моћне земље Европе, желе да буду видљиве и покажу да су заинтересоване, те покушају да остваре активнији приступ и остваре неке своје интересе - каже Шолаја, наглашавајући да и ово показује да земље на овом подручју још не функционишу као нормалне земље.

Уз то, и Француска би, према неким спекулацијама, могла да повуче исти потез и именује свог изасланика за овај дио Европе.

Састанци

Многи специјални изасланици у протеклом периоду имали су низ сусрета са званичницима земаља региона. Махом се указивало, према званичним саопштењима, на неопходност спровођења реформи да би напредовали ка ЕУ и другим интеграцијама.


Глас Српске